3. Срећа, свест и стварност

F. M. Dostojevski je pisao: „Čovek je nesrećan samo zato što ne zna da je srećan. A čim sazna da je srećan, istog trena, ove iste sekunde, postaće srećan. U tome je sve. Sve…”. Mi se slažemo sa ovom tvrdnjom. U našoj slici sveta (a ona je potkrepljena – kako naučno, tako i svakodnevnom praksom) svaki čovek već ima ono što istinski želi (ali to možda ne zna), i u njegovom svetu se događa ono u šta on Istinski Veruje (veruje toliko da je spreman da na to stavi ono najvrednije za njega: novac, život, slobodu).

U najširem smislu – Tvoja stvarnost, sav Tvoj materijalni svet (Tvoje zdravlje, Tvoje finansije, Tvoji odnosi, sve što imaš i nemaš, sve okolnosti Tvog života, svi događaji i interakcije sa drugim ljudima i sa svetom) – ukratko, cela Tvoja stvarnost u potpunosti je stvorena Tvojom svešću. I to nije priča o tome da je „misao materijalna” i da „treba misliti pozitivno”. Misao je, naravno, važna. Ali struktura Tvoje svesti je mnogo veća od samih misli. Hajde da razmotrimo „zdanje” Tvoje svesti malo detaljnije, ali bez ulaženja u pojedinosti.

Uslovno se mogu izdvojiti četiri „sprata” naše svesti: Vera, želje, osećanja i misli. Upravo ono čime su ti spratovi ispunjeni i određuje kako živimo – doslovno stvara svu našu stvarnost. Ali najčešće

mi toga nismo ni svesni, čini nam se da je sve onako kako jeste, nezavisno od naše svesti, i da možemo samo da proučavamo taj složeni svet koji postoji odvojeno od nas, da mu se prilagođavamo ili da se borimo protiv njega. Ali to je daleko od istine. Tačnije, to je samo jedna od mogućih varijanti verovanja koja stvara stvarnost u skladu sa sobom i gradi sve odnose čoveka sa svetom. Ali mogu postojati i druge, i one rađaju sasvim drugačiju stvarnost.

Zapravo, u ovom kratkom Vodiču za život, želimo da Ti pružimo viđenje koje Te vraća na poziciju Tvorca sopstvene stvarnosti – koja izvorno i pripada čoveku, ali je se mi nesvesno odričemo, usvajajući druga ubeđenja i verovanja, prebacujući odgovornost na spoljašnje sile (na druge ljude, na vlasti, na rukovodioce, na okolnosti, na Boga…), a često i obrnuto, preuzimajući odgovornost za druge (u suštini, iste takve tvorce) na Sebe, i upravo taj prenos odgovornosti tera nas da patimo i da ne vidimo svoju sreću, da ne vidimo da mi sami sve to stvaramo u svom životu, okrivljujući za naše neuspehe nekog spolja, plašeći se spoljašnjih opasnosti i pretnji (koje sami i stvaramo), vređajući se, nervirajući se, zavideći, ljuteći se... ili obrnuto, osećajući krivicu što ne možemo da učinimo srećnim druge ljude.

I upravo nas to tera da se dovijamo na sve načine, da lažemo – druge i same Sebe, pokušavajući da zaradimo malo

više novca, da dobijemo malo više moći i nadmoći nad drugim ljudima. Iza svega toga stoji jednostavno prenos odgovornosti. Pa čak i kada dobijemo sve to – novac, moć, uspeh – ne postajemo srećniji, jer nas strahovi i zavist neizbežno gone na sledeći nivo – sledeći nivo novca, moći, „uspeha”.

Dovoljno je promeniti svoja verovanja, korenito promeniti svoj pogled na svet, prihvatiti odgovornost na Sebe kao Tvorac svog sveta, i vratiti odgovornost ostalim tvorcima za njihovu stvarnost, pa da se sve istog časa promeni – otkrićeš da si već srećan, jer Ti sam stvaraš sve u svom svetu, nema nikog drugog odgovornog za to. I Ti to stvaraš iz nekog razloga, iz nekog razloga to želiš i Ti Veruješ u to. Upravo zato je sve tako. Prosto nisi bio svestan kako, čime i radi čega to stvaraš, i upravo Te je ta nesvesnost činila nesrećnim. Ali postoji šansa da se sve ispravi – vraćanjem Sebi odgovornosti za svoj život i svoju stvarnost, ali ne na nivou reči i postupaka, tipa: „rečeno – učinjeno” ili „treba odgovarati za svoje postupke”, već na nivou same svesti: Tvojih verovanja, ubeđenja, podsvesnih želja, osećanja i misli.

Tvoja stvarnost i jeste direktan i jasan izraz onoga čime je ispunjena Tvoja svest.

Želiš li da saznaš čime je ispunjena Tvoja svest – pogledaj u ogledalo Tvoje stvarnosti. Sve što tamo vidiš – dobro i ne baš, prijatno i odbojno, nadahnjujuće i zastrašujuće – sve si to Ti. I ako Ti se nešto ne dopada u tom ogledalu, to možeš ispraviti samo Ti. Kako Ti se čini takav preokret? Da li si spreman za takvu avanturu? Jer ako to prihvatiš, više nećeš imati mogućnost da prebaciš odgovornost na nekog drugog. Predstoji veliki i mukotrpan rad na upoznavanju Sebe, istraživanju dubina svoje svesti. Ali to je i najzanimljiviji i najblagodatniji rad u celom univerzumu, u svim univerzumima. Spoznati Sebe.

Spoznati Sebe, a ne prepravljati. Ja vidim u Tebi savršeno biće. Savršeno Božansko biće koje ne pravi greške, i zato nema šta da prepravlja, jer to biće jednostavno uči da upravlja svojim telom, svojim Velikim Telom. Telom svoje stvarnosti. Uči spoznajući Sebe, svoju snagu, svoje bezgranične mogućnosti Tvorca.

Kada vidite kako malo dete uči da hoda i, uopšte, da upravlja svojim telom, svojim rukama, pokušavajući da dohvati igračku koja mu se dopala ili ukusnu hranu, i kada mu to ne polazi za rukom, vidite li u njemu manje savršenstva? Krivite li ga zbog toga? Ili se nadahnjujete time što, prolazeći kroz određene – neophodne – teškoće u fazi učenja, ono ne odustaje i nastavlja da čini sve nove i nove pokušaje da ovlada tom veštinom. A zatim ono ovladava sve

složenijim i složenijim veštinama. Ako Ti sada čitaš ovaj tekst, onda je, izgleda, i Tebi svojevremeno to pošlo za rukom.

Mi vidimo Tebe, Čoveče koji ovladavaš veštinama svesnog stvaranja svoje stvarnosti, kao isto takvo savršeno dete koje ne odustaje pred mogućim „neuspesima”, već iznova i iznova pokušava da nauči. I upravo u tome Ti Mi pomažemo sve ovo vreme, tokom celog Tvog života, i Mi smo spremni da Ti u tome pomažemo i dalje, strpljivo posmatrajući Tvoj napredak.

Ali da li si Ti sam spreman da započneš ovaj put? Spreman? Onda je Igra počela. Ne traži od Sebe odmah previše. Pokušaj za sada da osvestiš u šta Ti sada Veruješ (gledajući u ogledalo svoje stvarnosti), koga obično kriviš za neuspehe, za koga tovariš odgovornost na svoja leđa, kome Ti duguješ i ko duguje Tebi... Kakvim si se sistemom uzajamnih obaveza i dugova obrastao na svom životnom putu? Šta dobijaš od toga? Čini li Te to srećnim? Znaj: sve to nije „objektivno” i „nikako drugačije”. To jednostavno Tvoja verovanja i ubeđenja primoravaju Tebe da donosiš takve odluke i da tako postupaš. To nije ni loše ni dobro. Ti prosto u to Veruješ.