16. Један сада

Покушај да замислиш сву незамисливу Величину Бога.

Наравно, то је немогуће! Зато је и незамислива. (Осмех.) Али може се видети како се и од чега она саставља. Гледај.

У сваком чину свесног проживљавања наше индивидуалне ништавности: наших страхова, нашег бессиља, немоћи, наших болести, сиромаштва духа – на другом полу Јединствене Свести рађала се – наша сопствена, колективна – Божанска Величина: Највиша Сила, Највиша Воља, Највиши Разум (Премудрост), Највиша Љубав, Највиша Част и Највиша Слава и све богатство Духа.

Сваки пут када смо у било којим околностима, у било којим ситуацијама, чак и најнеповољнијим (нарочито неповољним), бирали да тражимо Узрок у себи, не пребацујући одговорност ни на кога другог, ми смо својим трагањем стварали те узрочно-последичне везе своје свести са својим светом, негујући тиме Највишу Власт, власт која се изражава у владању собом и светом као својим створењем, Власт Творца.

У Апокалипси (Откровењу Јована Богослова) постоји епизода када се праведници у својим молитвама обраћају већ васкрслом и вазнесеном Христу као Богу и говоре: колико још треба да чекамо да Ти дођеш у свој Својој Сили? И Бог им одговара: трпите, јер треба да се испуни Пуноћа Божија у броју од 144 хиљаде праведника.

Они говоре о Другом Христовом Доласку. О оном тренутку када Човечанство у лику својих светих собом изнедри ову Пуноћу Божанске Силе, Божанске Величине.

Али Бог постоји ван времена, у Јединственом Сада, и за Њега је, макар и у будућности, тај тренутак, тренутак Божанске Пуноће, већ наступио. Зато Он говори са нама – већ данас, увек – у Унутрашњем Дијалогу, Живом Речју Светих Писама, Откровењима светих, учећи нас да владамо собом, учећи нас да волимо, преносећи оданде, из будућности, Божанске особине и таленте, творећи од нас богове.

А сада замислите, када тај тренутак Пуноће настане, и када Бог јави Себе у свој Својој Величини и Сили, у Свом Јединственом Колективном Телу богова и богиња, зар ће се Он зауставити у Свом Стварању? Зар ће Његова Божанска Пуноћа престати да се допуњава?

Наравно да не! Али сада ће се она стварати не више немоћима и патњама, већ у процесу свесног

колективног стварања – од Љубави ка Љубави, од Радости ка Радости, од Пуноће ка Пуноћи. Сада Бог, окружен Породицом богова, поставши Јединствени Бог, сјединивши у себи човека и Бога, доле и горе, прошлост и будућност, Мушко и Женско, Оца и Мајку, претворивши сукоб таме и светлости у Дугу Божанске Љубави, – сада ће Јединствени Бог у састваралаштву са свим боговима, са свом Својом децом-браћом-сестрама стварати нове светове, рађајући не више појединачно, већ читавим цивилизацијама, све нове и нове квалитете Божанске Свести – стварајући све нову и нову Пуноћу Божанског Бића.

И сви ти нови квалитети Бога, све те нове и нове димензије Божанске Љубави и Пуноће Њеног испољавања настављају да се сливају у Јединствену Ванвременску Ризницу Духа у Јединственом Божанском Сада. У линеарном времену процес се наставља. У Јединственом Сада сва Божанска Пуноћа се већ збила и постоји увек – предвечно и за сва времена – „и сада и увек и у векове векова”.

Зато у свим временима, сви људи који су се икада обраћали Богу, добијају Ванвременски одговор из Јединственог Сада од Јединственог Бога у свој Његовој Божанској Величини, али – на њима разумљивом језику, сходно спремности њихове свести у том тренутку.

А Бог, вечно променљив и Вечно Непроменљив, наставља да ствара Себе, да ствара Себе у сваком тренутку

Јединственог Сада. За Бога нема прошлости или будућности које над Њим господаре и ограничавају Га пророчанствима, Он прествара и прошлост и будућност у садашњости, у сваком тренутку Јединственог Сада.

Како замислим, тако је и било, – говори Бог. – Како одаберемо, тако ће и бити. Или, како је речено у Курану:

„Ја дајем знамења, и Ја их бришем из памћења, дајући заузврат нова”.

То је као текст који управо сада читаш. Увек се могу вратити у „његову прошлост” и исправити га, ако пожелим. И Ти ћеш, прочитавши га изнова, открити у њему нешто ново за Себе. А управо сада – у овом истом тренутку – исправљам „његову будућност”.

Тако се, уназад, мењају и допуњују текстови „непроменљивих” Светих Писама: Библије, Курана, Торе. Ето зашто су Света Писма – увек Жива Реч. Читај изнова и изнова – и изнова и изнова ћеш у њима налазити ново. Не мењаш се само Ти, већ је и Сама Реч у њима Жива.

И наравно, то се не односи само на текстове, већ и на сам ток догађаја. Управо сада ти се изнова отвара твоја колективна прошлост. Испоставља се да је све у њој, укључујући све невоље, страхове, лишавања, патње и преживљавања, све немоћи – све било савршено, јер се из

њих стварала Сила и Величина Твог, Човече, Највишег Потенцијала. У њима се зачињао Колективни Христос, Планетарни Логос, Син Човечији – Син, изнедрен свим Човечанством, да би се једног дана у будућности јавио и предао нам сав накупљени Највиши Потенцијал као дар, на дар – по Милости, а не по нашим личним заслугама. Да би нас учинио боговима. И почео заједно са нама да ствара Нову Колективну, Саборну Пуноћу – свим Сабором – свих светих.

Зато знај, Мој љубљени пријатељу! Мој боже, брате, сестро! Моје љубљено чедо! Та будућност је већ наступила. Од тренутка твог Причешћа Љубави, од тренутка твог рођења као бога-богиње у твојој јединственој људској форми. Сада Ми стварамо заједно. И мада Можда још увек не познајеш Мене, Нас, лично, Ми ћемо се сигурно упознати. Имамо за то сада Сву Вечност. Сву Вечност на Нашем располагању. Вечност Јединственог Сада.

А за сада – унутрашњи дијалог. Подеси свој Унутрашњи Дијалог са Богом, Христом, Оцем-Мајком, Јединственим Духом, са Јединственим Ванвременским и Свеконфесионалним Богом.

„Не питајте Ме где и када ће наступити Царство Божије, јер неће доћи Оно на приметан начин, и неће рећи: ево га овде или онде. Тако да не идите и не тражите. Јер гле: Царство Божије унутра је у вама... И они који улажу напор, задобијају Га” (у себи).