44. Ad-Dukhaan

1Ha. Mim

2Tako mi Knjige jasne

3Uistinu, Mi smo je spustili u noći blagoslovljenoj - uistinu, Mi smo Opominjači

4U njoj se razdjeljuje svaka stvar mudra

5Naredbom od Nas - uistinu, Mi smo Pošiljaoci

6Milošću Gospodara tvog. Uistinu, On, On je Onaj koji čuje, Znalac

7Gospodara nebesa i Zemlje i šta je između njih; ako ste uvjereni

8Samo je On Bog! Oživljava i usmrćuje; Gospodar vaš i Gospodar očeva vaših ranijih

9Naprotiv, oni se u sumnji zabavljaju

10Pa sačekaj Dan kad se nebo pojavi s dimom očitim

11Prekrit će ljude! Ovo će biti kazna bolna

12“Gospodaru naš! Otkloni od nas kaznu. Uistinu, mi smo vjernici.”

13Otkud im Opomena, a već im je došao Poslanik jasni

14Potom su se od njega okrenuli i rekli: “Poučeni, luđak!”

15Uistinu! Mi ćemo kaznu malo otkloniti. Doista! Vi ste povratnici

16Na Dan kad dograbimo grabljenjem najvećim, uistinu, Mi ćemo biti Osvetnici

17I doista smo iskušali prije njih narod faraonov, a došao im je poslanik plemeniti

18“Izručite mi robove Allahove. Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani

19I ne uzvisujte se protiv Allaha. Uistinu! Ja vam dolazim s autoritetom očitim

20I uistinu, ja tražim zaštitu u Gospodara svog i Gospodara vašeg, da me ne kamenujete

21A ako mi ne vjerujete, onda me ostavite.”

22Tad pozva Gospodara svog: “Ovi su narod zločinaca.”

23“Pa otputuj s robovima Mojim noću. Uistinu, vi ćete biti slijeđeni

24I ostavi more smirenim! Uistinu, oni će biti vojska potopljenih.”

25Koliko ostaviše bašča i izvora

26I žitnih polja i mjesta plemenitog

27I blagodati u kojoj su radosni bili

28Tako - a dali smo to u naslijeđe narodu drugih

29Pa nije plakalo nad njima nebo i Zemlja, i nije im bilo odgođeno

30I doista smo spasili sinove Israilove od kazne prezrene

31Od faraona. Uistinu, on je bio nadmen, od onih koji pretjeruju

32I doista smo ih odabrali sa znanjem nad svjetovima

33I dali im znakove u kojima je bila kušnja očita

34Uistinu, ovi govore

35“To je samo naša prva smrt, i nećemo mi biti podignuti

36Pa dajte očeve naše, ako ste iskreni!”

37Jesu li oni bolji ili narod Tubba i oni prije njih? Uništili smo ih. Uistinu, oni su bili zločinci

38I nismo stvorili nebesa i Zemlju i šta je između njih zabavljajući se

39Stvorili smo ih jedino s Istinom, ali većina njih ne zna

40Uistinu, Dan odluke je vrijeme svih njih

41Dan kad neće prijatelj koristiti prijatelju nimalo, niti će oni biti pomognuti

42Izuzev kome se smiluje Allah. Uistinu! On, On je Moćni, Milosrdni

43Uistinu, drvo zekkum će biti

44Hrana grješnika

45Kao rastopljen metal vriće u trbusima

46Kao vrenje ključale vode

47“Zgrabite ga te ga odvucite usred džehima

48Potom nad glavom njegovom za kaznu izlivajte ključalu vodu.”

49“Kušaj! Uistinu ti, ti si ’moćni, plemeniti!”

50“Uistinu, ovo je ono u što ste sumnjali.”

51Uistinu, bogobojazni će biti u mjestu sigurnom

52U baščama i izvorima

53Odijevat će se svilom i brokatom, naspramni će biti

54Tako; i oženićemo ih hurijama lijepih krupnih očiju

55Pozivat će u njima za svako voće, sigurni

56Neće u njima okusiti smrt, izuzev smrti prve, i sačuvaće ih kazne džehima

57Dobrota od Gospodara tvog. To je to, postignuće veličanstveno

58Pa doista smo ga olakšali na jeziku tvom, da bi se oni poučili

59Zato pričekaj! Uistinu, oni su čekatelji