38. Saad

1Sad. Tako mi Kur’ana, posjednika Opomene

2Naprotiv, oni koji ne vjeruju u oholosti su i razdoru

3Koliko smo prije njih uništili pokoljenja, pa su prizivali, a prošlo bi vrijeme za uzmicanje

4A čudili su se da im je došao opominjač između njih, i govorili nevjernici: “Ovo je čarobnjak, lažac

5Je li učinio bogove Bogom Jedinim? Uistinu, ovo je stvar čudesna!”

6I krenuše velikani između njih: “Idite i ustrajte uz bogove svoje! Uistinu, ovo je stvar željena

7Nismo o ovome čuli u milletu zadnjem. Ovo je samo izmišljotina

8Zar je njemu objavljena Opomena između nas?” Naprotiv! Oni su u sumnji o Opomeni Mojoj. Naprotiv, još nisu okusili kaznu Moju

9Zar su kod njih riznice milosti Gospodara tvog, Moćnog, Darivaoca

10Zar je njihova vlast nebesa i Zemlje i onog šta je između njih? Pa neka se uspnu u (kakvim) sredstvima

11Vojska su saveznička što će ondje poražena biti

12Poricali su prije njih narod Nuhov i Ad i faraon, posjednik stubova

13I Semud i narod Lutov i stanovnici Ejke. To su bile stranke

14Svaki je samo poricao poslanike, pa se obistinila kazna Moja

15A takvi čekaju samo krik jedan, za kojeg nema odlaganja

16I govore: “Gospodaru naš! Ubrzaj nam dio naš prije Dana obračuna.”

17Strpi se nad onim šta govore, i sjeti se roba Našeg Dawuda, posjednika moći. Uistinu, on je bio taj koji se obraćao

18Uistinu! Mi smo potčinili brda (da) s njim slave u sutonu i obasjavanju

19I ptice okupljene. Svako je Njemu obraćenik

20I ojačali smo carstvo njegovo, i dali mu mudrost i odlučan govor

21A da li je tebi stigla vijest o parničarima? Kad se ispeše na mihrab

22Kad uđoše Dawudu, pa se prestraši od njih, rekoše: “Ne boj se! Dva smo parničara, učinili smo nepravdu jedan drugom, zato među nama presudi s Istinom; i ne budi nepravedan; i uputi nas putu pravom

23Uistinu, ovo je brat moj. On ima devedeset devet ovaca, a ja imam jednu ovcu, pa je rekao: ’Povjeri je meni!’ - i nadmaši me u govoru.”

24(Dawud) reče: “Zaista ti je učinio zulm traženjem ovce tvoje ovcama svojim. A uistinu, mnogi od ortaka čine nasilje jedni drugima, izuzev koji vjeruju i čine dobra djela - a njih je malo.” I Dawud pomisli da ga iskušavamo, pa zamoli oprost Gospodara svog i pade na ruku’ i pokaja se

25Tad smo mu to oprostili. A uistinu, on ima kod Nas bliskost i lijepo povratište

26O Dawude! Uistinu! Mi smo te učinili halifom na Zemlji; zato sudi među ljudima s Istinom, i ne slijedi strast, pa da te zavede s puta Allahovog. Uistinu, koji zavode s puta Allahovog, imaće oni kaznu žestoku što su zaboravili Dan obračuna

27I nismo stvorili nebo i Zemlju i šta je između njih, uzaludno. To je mišljenje onih koji ne vjeruju. Pa teško onima koji ne vjeruju - od vatre

28Zar tretiramo one koji vjeruju i rade dobra djela, kao mufside na Zemlji? Ili tretiramo bogobojazne kao razvratnike

29Knjiga koju smo ti objavili je blagoslovljena; da razmatraju ajete njene i da se pouče posjednici razuma

30I podarili smo Dawudu Sulejmana. Divan rob! Uistinu, on je bio onaj koji se obraćao

31Kad mu se izvedoše u sumrak safinati brzi

32Tad reče: “Uistinu! Ja sam (više) iskazao ljubav prema dobru no zikru Gospodara svog” - dok se ne sakri velom (noći)

33“Vratite mi ih”, pa je počeo glađenjem nogu i vratova

34I doista smo iskušavali Sulejmana, i bacili na prijesto njegov tijelo - zatim se obratio

35Reče: “Gospodaru moj! Oprosti mi, daruj mi vlast kakvu niko neće imati poslije mene! Uistinu, Ti, Ti si Darivalac.”

36Pa smo potčinili njemu vjetar - puhao je povjetarac po naredbi njegovoj kud je htio

37I šejtane, svakog graditelja i ronioca

38I druge povezane u okove

39“Ovo je poklon Naš, pa daruj ili zadrži, bez računa.”

40A uistinu, on kod Nas ima bliskost i lijepo povratište

41I spomeni roba Našeg Ejjuba, kad pozva Gospodara svog: “Uistinu me šejtan dotiče jadom i patnjom.”

42“Udri nogom svojom!” Ovo je mjesto pranja - hladno, i piće

43I podarili smo mu porodicu njegovu, i slično njima uz njih - milost od Nas - i Opomenu za imaoce razuma

44“I uzmi rukom svojom snop, pa udri njime i ne prekrši zakletvu!” Uistinu, Mi smo ga našli strpljivim. Divan rob! Uistinu, on je bio pokajanik

45I spomeni robove Naše, Ibrahima i Ishaka i Jakuba - posjednike čvrstine i zapažanja

46Uistinu! Mi smo ih pročistili čiščenjem - sjećanjem Kuće

47I uistinu, oni su kod Nas od odabranih, najbolji

48I spomeni Isma’ila i Eljese’a i Zul’kifla; a svaki je bio od najboljih

49Ovo je Opomena; a uistinu, bogobojazni će imati divno povratište

50Bašče Adna, za njih otvorenih kapija

51Naslonjeni u njima, tražiće u njima mnogo voća, i piće

52A kod njih će biti (hurije) kratkih pogleda, vršnjakinje

53Ovo je ono šta vam se obećava za Dan obračuna

54Uistinu, ovo je opskrba Naša, nema za nju nikakva iscrpljenja

55Ovo! A uistinu, prevršitelji će imati zlo povratište

56Džehennem! Pržiće se njime, pa loše je odmorište

57Ovo! Zato neka ga kušaju - ključalu tekućinu i ledenu

58I druge, od sličnih tome, u parovima

59“Ovo je skupina koja se s vama gura. Neće za njih biti dobrodošlice! Uistinu, oni će biti prženi vatrom.”

60Reći će: “Naprotiv, vi - za vas nema merhaba: vi ste ga pripremili za nas, pa loše je stanište!”

61Reći će: “Gospodaru naš! Ko je ovo pripremio za nas, pa povećaj mu dvostruku kaznu u vatri!”

62I govoriće: “Šta nam je, ne vidimo ljude koje smo brojali ozloglašenima

63Jesmo li ih uzeli ruglom ili su s njih skrenuli pogledi?”

64Doista, to će biti istina: svađa stanovnika vatre

65Reci: “Ja sam samo opominjač, i nema nikakva boga, izuzev Allaha Jedinog, Onog koji savlađuje

66Gospodara nebesa i Zemlje i šta je između njih, Moćnog, Oprosnika.”

67Reci: “To je vijest veličanstvena

68Vi ste od nje odvraćeni

69Nisam imao nikakvog znanja o Skupu najvišem, kad su raspravljali

70Meni se objavljuje da sam ja samo opominjač jasni.”

71Kad reče Gospodar tvoj melecima: “Uistinu, Ja sam Tvorac smrtnika od ilovače

72Zato kad ga sredim i udahnem u njega od Duha Svog, tad padnite njemu ničice.”

73Pa su učinili sedždu meleci, svi oni zajedno

74Osim Iblisa. Uzoholio se i bio od nevjernika

75(Allah) reče: “O Iblise! Šta te je spriječilo da padneš na sedždu onom šta sam stvorio rukama Svojim? Jesi li se uzoholio ili si od uzvišenih?”

76Reče: “Ja sam bolji od njega. Mene si stvorio od vatre, a njega si stvorio od ilovače.”

77(Allah) reče: “Pa izlazi iz njega, pa uistinu si ti protjeran

78I uistinu! Na tebi je prokletstvo Moje do Dana sudnjeg.”

79Reče: “Gospodaru moj! Pa odgodi mi do Dana kad će biti podignuti.”

80(Allah) reče: “Pa uistinu si ti od onih kojima se odgađa

81Do Dana - wakta poznatog.”

82Reče: “Pa tako mi moći Tvoje, sigurno ću ih sve zavesti

83Izuzev robova Tvojih - od njih čistih.”

84(Allah) reče: “Pa Istina je, a Istinu govorim

85Sigurno ću napuniti Džehennem tobom i onim između njih ko te bude slijedio - svima.”

86Reci (Muhammede): “Ne tražim od vas za njega nikakvu nagradu, i nisam ja od izvještačenih

87On je samo Opomena svjetovima

88A sigurno ćete saznati vijest njegovu nakon (izvjesnog) vremena.”