20. Taa-haa

1Ta. Ha

2Nismo ti objavili Kur’an da se mučiš

3Nego kao Opomenu za onog ko se boji

4Objava je od Onog ko je stvorio Zemlju i nebesa visoka

5Milostivog, na Aršu opstojećeg

6Njegovo je šta je na nebesima i šta je na Zemlji, i šta je između njih dvoje, i šta je ispod tla

7A ako si glasan u govoru, pa uistinu, On zna tajnu i skrivenije

8Allah! Samo je On Bog! Njegova imena su najljepša

9A da li ti je stigao hadis o Musau

10Kad ugleda vatru pa reče porodici svojoj: “Sačekajte! Uistinu, ja sam opazio vatru; možda ću vam od nje donijeti glavnju, ili ću kod vatre naći uputu.”

11Pa pošto joj stiže, bi pozvan: “O Musa

12Uistinu! Ja, Ja sam Gospodar tvoj! Zato izuj obuću svoju. Uistinu si ti u svetoj dolini Tuwa

13I Ja sam te odabrao, zato slušaj šta ti se objavljuje

14Uistinu! Ja, Ja sam Allah! Nema boga osim Mene! Zato Mene obožavaj i obavljaj salat, da Me se sjetiš

15Uistinu, Čas je dolazeći, skori je, tajim ga da bi se platilo svakoj duši ono zašto se trudila

16Zato neka te nikako od njega ne odvrati onaj ko u njega ne vjeruje i slijedi strast svoju, pa da stradaš

17A šta je to u desnici tvojoj, o Musa?”

18Reče: “Ovo je moj štap, oslanjam se na njega i mlatim (lišće) njime ovcama svojim, a imam ja u njemu druge svrhe.”

19(Allah) reče: “Baci ga, o Musa!”

20Pa ga baci, tad gle: on zmija, gmiže

21Reče: “Uzmi je i ne boj se. Povratićemo je njenom prvom stanju

22I stavi ruku svoju pod pazuho svoje, izaći će bijela, bez nedostatka - znak drugi

23Da bismo ti pokazali veći od znakova Naših

24Idi faraonu! Uistinu, on je prevršio.”

25(Musa) reče: “Gospodaru moj! Proširi mi grudi moje

26I olakšaj mi stvar moju

27I razveži čvor jezika mog

28(Da) razumiju govor moj

29I učini mi wezirom iz porodice moje

30Haruna, brata mog

31Pojačaj njime snagu moju

32I pridruži ga u stvari mojoj

33Da Te slavimo mnogo

34I Tebe spominjemo mnogo

35Uistinu! Ti si Onaj koji nas vidi.”

36(Allah) reče: “Već ti je dato potraživanje tvoje, o Musa”

37I doista smo te darovali drugi put

38Kad smo objavili majci tvojoj šta je objavljeno

39“Ubaci ga u tabut i baci ga u rijeku, pa će ga izbaciti rijeka na obalu, uzeće ga neprijatelj Moj i neprijatelj njegov.” I bacio sam na te ljubav Svoju, i da budeš odgajan pred okom Mojim

40Kad ode sestra tvoja, pa reče: “Hoćete li da vam ukažem na onog ko će ga odgajati?” Tad smo te vratili majci tvojoj da ohladi oko svoje i ne tuguje. I ubio si dušu, pa smo te oslobodili brige. I iskušavali te kušnjom. Pa si boravio godinama među stanovnicima Medjena, zatim si došao po odredbi, o Musa

41I odabrao sam te Sebi

42“Idi ti i brat tvoj sa znakovima Mojim, i ne popuštajte u spominjanju Mom

43Idite faraonu. Uistinu, on je prevršio

44Pa mu recite riječ blagu, da bi se on poučio ili pobojao.”

45Rekoše: “Gospodaru naš! Uistinu! Mi se bojimo da će na nas preopteretiti ili da će prevršiti.”

46(Allah) reče: “Ne bojte se! Uistinu, Ja sam s vama dvojicom, čujem i vidim

47Zato mu idite, pa recite: ’Uistinu mi smo dva poslanika Gospodara tvog, pa pošalji s nama sinove Israilove, i ne muči ih. Doista smo ti došli sa znakom od Gospodara tvog. A mir nek’ je na onom ko slijedi Uputu

48Uistinu, nama je već objavljeno da će biti kazna nad onim ko porekne i okrene se.”

49(Faraon) reče: “Pa ko je Gospodar vaš, o Musa?”

50(Musa) reče: “Gospodar naš je Onaj koji je svakoj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio.”

51(Faraon) reče: “Pa kakvo je stanje pokoljenja ranijih?”

52(Musa) reče: “Znanje o njima je u Knjizi kod Gospodara mog. Ne griješi Gospodar moj, niti zaboravlja

53Onaj koji je za vas učinio Zemlju bešikom, i utro vam po njoj puteve, i spustio s neba vodu” - pa smo izveli njome parove bilja različitog

54Jedite i napasajte stoku svoju. Uistinu, u tome su znaci za posjednike razuma

55Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraćamo, i iz nje ćemo vas izvesti drugi put

56I doista smo mu pokazali znakove Naše, svakog od njih, pa je porekao i odbio

57(Faraon) reče: “Jesi li nam došao da nas izvedeš iz zemlje naše sa sihrom svojim, o Musa

58Pa sigurno ćemo ti donijeti sihr sličan tome; zato utvrdi između nas i tebe rok, nećemo ga prekršiti mi niti ti, na mjestu odgovarajućem.”

59(Musa) reče: “Rok vaš je dan ukrašavanja, i nek se saberu ljudi jutrom.”

60Pa se faraon okrenu, te skova spletku svoj, zatim dođe

61Musa im reče: “Teško vama! Ne izmišljajte protiv Allaha laž, pa da vas kaznom iskorijeni. A doista neće uspjeti ko izmišlja.”

62Zatim su se prepirali o stvari svojoj međusobno i krili sašaptavanje

63Rekoše: “Uistinu, ova dvojica su samo dva čarobnjaka, žele da vas izvedu iz zemlje vaše sihrom svojim, i unište tarikat vaš najprimjerniji

64Zato skujte spletku svoju, zatim dođite u saffu. Pa doista će danas uspjeti ko nadvlada.”

65Rekoše: “O Musa! Ili da baciš, ili da budemo prvi koji baca?”

66Reče: “Naprotiv, bacite!” Tad gle: od sihra njihovog učini mu se konopi njihovi i štapovi njihovi - da oni jure

67Tad Musa osjeti strah u duši svojoj

68Rekosmo: “Ne boj se! Uistinu ti, ti ćeš biti viši

69I baci to šta je u desnici tvojoj! Progutaće ono šta su napravili. Uistinu, napravili su trik čarobnjaka, a čarobnjak neće uspjeti ma odakle došao.”

70Tad se čarobnjaci baciše na sedždu. Rekoše: “Vjerujemo u Gospodara Harunovog i Musaovog.”

71(Faraon) reče: “Povjerovaste li mu prije nego vam dopustih? Uistinu, on je velikan vaš koji vas je naučio sihru. Zato ću sigurno odsjeći ruke vaše i noge vaše unakrst, i sigurno ću vas raspeti na stabla palmi. A sigurno ćete saznati koji je od nas žešće kazne i trajnije.”

72Rekoše: “Nećemo te odabrati nad onim šta nam je došlo od jasnih dokaza, i Onim ko nas je stvorio, zato sudi šta ćeš ti presuditi. Samo sudiš ovaj život Dunjaa

73Uistinu, mi vjerujemo u Gospodara našeg, da nam oprosti greške naše i ono na šta si nas prisilio od sihra. A Allah je Najbolji i Najtrajniji.”

74Uistinu, onaj ko dođe Gospodaru svom kao zločinac, pa uistinu, imaće on Džehennem. Neće umrijeti u njemu, niti živjeti

75A ko Mu dođe kao vjernik, već radio dobra djela, pa ti takvi će imati stepene visoke

76Bašče Adna ispod kojih teku rijeke, biće vječno u njima; a to je plaća onog ko se očisti

77I doista smo objavili Musau: “Kreni sa robovima Mojim noću, pa udari za njih put suh u moru, ne bojeći se sustizanja, niti se strašeći.”

78Pa ih je slijedio faraon sa vojskama svojim, te ih je od mora prekrilo ono što ih je prekrilo

79I zaveo je faraon narod svoj, a nije uputio

80O sinovi Israilovi! Doista smo vas izbavili od vašeg neprijatelja, i sklopili ugovor s vama (na) desnom obronku Tura i spustili na vas mennu i prepelice

81“Jedite od dobrih stvari kojima smo vas opskrbili, i ne pretjerujte u tome pa da na vas padne srdžba Moja. A onaj na koga se spusti srdžba Moja, pa doista je propao

82I uistinu, Ja sam Oprosnik onom ko se pokaje i uzvjeruje i radi dobro, zatim se uputi.”

83“A šta te je požurilo od naroda tvog, o Musa?”

84Reče: “Oni su ti koji su mi na tragu, a požurio sam Tebi Gospodaru moj, da budeš zadovoljan.”

85Reče: “Pa uistinu, Mi smo već iskušavali narod tvoj poslije tebe i zaveo ih je Samirijja.”

86Pa se vrati Musa narodu svom srdit, tužan. Reče: “O narode moj! Zar vam nije dao Gospodar vaš obećanje lijepo? Pa zar vam se odužio rok, ili želite da vas snađe srdžba Gospodara vašeg, pa ste mi prekršili obećanje?”

87Rekoše: “Nismo ti prekršili obećanje svojom voljom, nego smo mi bili natovareni teretima nakita narodnog, pa smo ih ubacili, te je isto tako bacio Samirijja

88Pa im je izvadio tele - tijelo, imalo je ono (moć) mukanja, te rekoše: “Ovo je bog vaš i bog Musaov - ta zaboravio je.”

89Pa zar ne vide da im ne uzvraća govor, i ne vlada im štetom niti korišću

90A doista im je rekao Harun još prije: “O narode moj! Njime ste samo iskušani. A uistinu, Gospodar vaš je Milostivi, zato me slijedite i poslušajte naredbu moju.”

91Rekli su: “Nećemo njemu prestati biti odani dok nam se Musa ne vrati.”

92Reče: “O Harune! Šta te je zadržalo kad si ih vidio da lutaju

93Da me ne slijediš? Pa zar si se suprotstavio naredbi mojoj?”

94Reče: “O sine majke moje! Ne grabi me za bradu moju, niti glavu moju! Uistinu, ja sam se bojao da ne kažeš: ’Razjedinio si sinove Israilove i nisi čekao moju riječ.”

95Reče: “Pa šta je stvar tvoja, o Samirijja?”

96Reče: “Opazio sam ono šta nisu spazili, pa sam zgrabio šaku (prašine) iz traga izaslanika, te je odbacio; a tako me je navela moja duša.”

97Reče: “Onda idi! Pa uistinu, za tebe je da u životu govoriš: ’Ne dotiči.’ I uistinu, ti imaš rok koji te neće iznevjeriti. I gledaj ka bogu svom, onom kojem si stalno privržen: sigurno ćemo ga spaliti, zatim ćemo ga sigurno potpuno u more raspršiti

98Vaš Bog je jedino Allah koji - nema boga osim Njega - obuhvata svaku stvar znanjem.”

99Tako tebi kazasmo neke vijesti, ono što je već prethodilo, a doista smo ti dali od Nas Opomenu

100Ko se od nje odvrati, pa uistinu će on na Dan kijameta nositi teret

101Vječno će biti u njemu. A zlo je opterećenje za njih na Dan kijameta

102Dan kad se puhne u sur, i saberemo zločince Tog dana modre

103Tiho će međusobno govoriti: “Ostali ste samo deset.”

104Mi smo Najbolji znalac onog šta će govoriti, kad rekne tarikatom najprimjerniji njihov: “Ostali ste samo dan.”

105I pitaju te o planinama, pa reci: “Smrvit će ih Gospodar moj u prašinu drobljenjem

106Te ih ostaviti ravnicom, pustopoljinom

107Nećeš vidjeti na njoj iskrivljenost, niti neravninu.”

108Tog dana slijedit će pozivača, kojem nema odstupanja i stišaće se glasovi Milostivom, pa nećeš čuti, izuzev šapat

109Tog dana neće koristiti posredovanje, izuzev kome dozvoli Milostivi, i zadovolji njegova riječ

110Zna šta je ispred njih i šta je iza njih, a ne obuhvataju to znanjem

111I poniziće se lica Živom, Samoopstojećem. A doista neće uspjeti ko je nosio zulm

112A ko je radio dobra djela, a on bio vjernik, pa neće se bojati zulma, niti zakidanja

113I tako smo ga objavili - Kur’an na arapskom, i izložili u njemu neke prijetnje, da bi se oni pobojali, ili da im pobudi opomenu

114Pa uzvišen neka je Allah, Vladar, Istinski! I ne žuri s Kur’anom prije no što ti se okonča objavljivanje njegovo, i reci: “Gospodaru moj, uvećaj mi znanje!”

115I doista smo obavezali Adema ranije, pa je zaboravio i nismo našli u njega odlučnosti

116I kad rekosmo melecima: “Padnite na sedždu Ademu”, pa učiniše sedždu, izuzev Iblisa; odbio je

117Tad rekosmo: “O Ademe! Uistinu je ovo neprijatelj tebi i ženi tvojoj. Zato neka vas nikako ne izvede iz Dženneta, pa da se mučiš

118Uistinu, za tebe je da nećeš gladniti u njemu, niti ogoliti

119I da ti u njemu nećeš ožedniti, niti suncu izložen biti.”

120Tad mu došapnu šejtan. Reče: “O Ademe! Hoćeš li da ti ukažem na drvo besmrtnosti i carstvo koje neće nestati?”

121Pa njih dvoje pojedoše od njega, te im se ukazaše sew’ati njihovi, i počeše po sebi krpiti (šiti) nešto lišća džennetskog. I nije poslušao Adem Gospodara svog, pa je skrenuo

122Zatim ga je odabrao Gospodar njegov, pa mu oprostio i uputio

123(Allah) reče: “Siđite iz njega oboje - svi! Vi ste jedno drugom neprijatelj.” Pa ako vam dođe od Mene Uputa, te ko bude slijedio Uputu Moju, tad neće zalutati, niti se unesrećiti

124A ko se okrene od Moje Opomene, pa uistinu će on imati život tjeskoban, a sakupićemo ga na Dan kijameta slijepog

125Reći će: “Gospodaru moj! Zašto si me sakupio slijepog, a već sam bio onaj koji vidi?”

126(Allah) će reći: “Tako. Dolazili su ti znakovi Naši, pa si ih zaboravio, i isto tako ćeš Danas biti zaboravljen!”

127A tako ćemo platiti onoga ko pretjera i ne bude vjerovao u ajete Gospodara svog. A sigurno je kazna Ahireta žešća i trajnija

128Pa zar ih ne upućuje (to) koliko smo prije njih uništili naraštaja - hodaju po naseljima njihovim? Uistinu, u tome su znaci za posjednike razuma

129A da nije Riječi prethodne od Gospodara tvog i roka određenog, sigurno bi bila nužna (kazna)

130Zato se strpi nad onim šta govore i slavi sa hvalom Gospodara svog prije izlaska Sunca i prije zalaska njegovog, i neko vrijeme noći - pa slavi (Ga) i krajevima dana, da bi ti bio zadovoljan

131I nikako ne upravljaj oči svoje prema onom šta smo dali da uživaju parovi od njih - sjaju života Dunjaa - da bismo ih time iskušali. A opskrba Gospodara tvoga je bolja i trajnija

132I naređuj porodici svojoj salat, i istraj na tome. Ne pitamo te za opskrbu: Mi te opskrbljujemo; a ishod je za bogobojaznost

133I govore: “Zašto nam ne donese znak od Gospodara svog?” Zar im nije došao dokaz onoga šta je u listovima pređašnjim

134A da smo ih Mi uništili kaznom prije njega, sigurno bi rekli: “Gospodaru naš! Zašto nam nisi poslao poslanika, pa da slijedimo ajete Tvoje, prije no što smo poniženi i osramoćeni?”

135Reci: “Svako je čekalac, zato čekajte! Pa saznaćete ko su sljedbenici ravnog puta i ko se upućuje.”