Одакле потиче кисеоник који удишемо?

Кратак одговор

Океани дају веома велики део кисеоника на Земљи. Често се каже да је то отприлике половина. Остатак потиче из шума, трава и другог биља. То су заокругљени описи, а не тачан обрачун, али слика је јасна: кисеоник који удишемо долази из океана, шума и трава наше планете.

Ако сте се надали једном месту на мапи, таквог места нема. Залиха је распоређена по целој Земљи, а велики део долази из океана, које већина нас ретко виђа.

Вреди отворено рећи шта овај текст није. Није научна табела. Бројке овде су свакодневне процене: океани отприлике половина, остатак од копненог биља. Ко жели тачне бројеве, нека погледа радове научника који проучавају Земљу. Ми желимо да поделимо слику, јер је слику лако запамтити и лако је бити захвалан за њу.

Дар који стиже издалека

Природно је замислити да кисеоник који удишете долази од дрвећа испред вашег прозора. То дрвеће је важно. Али ветрови стално мешају атмосферу, па је ваздух који данас удишете недавно можда био изнад другог континента. Кисеоник који узимате нема адресу. Дели се из једног заједничког неба.

Вреди застати. Негде постоји океан који можда никада нећете видети и шуме које можда никада нећете походити. Ваш јутрошњи дах им можда нешто дугује. Око 8 милијарди људи у исто време црпи из истих извора. Нико не шаље рачун и нико не мора да тражи.

Замислите то као заједничко домаћинство. У дому многи људи користе исте собе, исту воду, исту топлину, а нико не води евиденцију ко је шта употребио. Земља делује помало тако. То је један дом са врло великом породицом од око 8 милијарди људи, а ваздух је међу првим стварима које даје.

Зашто то ретко примећујемо

Примећујемо оно чега нема, а не оно што је увек ту. Дах је толико постојан и тих да се стапа с позадином, и многи људи прођу цео дан а да ниједном не помисле на њега. А он је први дар дана и последњи, и ништа не тражи од нас. Пробајте мали тест. Следећи пут када будете заузети, упитајте се када сте последњи пут помислили на свој дах. Ако се не сећате, то је нормално и нема разлога за бригу.

Примећивање је цео позив. Не морате у овом тренутку ништа да решавате. Само треба да видите да вам се нешто даје, изнова и изнова, током целог дана. То је све што је потребно да се почне.

Шта вам захвалност може дати

Захвалност је проучавана. У раду Emmons и McCullough из 2003. године, објављеном у часопису Journal of Personality and Social Psychology, људи који су редовно записивали за шта су захвални чешће су говорили да се боље осећају него људи у контролним групама. Студија није била о даху. Али дах је можда најједноставније за шта се може бити захвалан: увек је ту, бесплатан је и не тражи посебну прилику. Захвалности нису потребне велике речи. Могу бити кратке и тихе: хвала за овај дах.

Споро дисање је још нешто што су истраживачи проучавали: нека истраживања повезују га с осећајем смирености. Помињемо то опрезно и ништа не обећавамо. Ако застанете, полако удахнете и помислите на океане и шуме, радите нешто једноставно што многи људи описују као умирујуће. Ево малог начина да пробате:

• На тренутак станите и полако удахните.
• Помислите на океане, шуме и траве које су помогли да тај дах настане.
• Издахните и реците хвала, својим речима и на свом језику.

Сваки дах је дар нашег заједничког дома. За примећивање је потребан један минут.