9. Прва молитва

Господе, ја не знам јеси ли или ниси, али веома желим да Ти будеш, и да будеш у мени, веома желим, жудим за Твојом Божанском Благодаћу, Твојом Силом, Твојом Љубављу, Твојом Вољом и Крепошћу у мени, Твојим Свепобеђујућим Духом у мени – Духом Силе, Љубави, Истине, Јединства и Целовитости! Желим да живим не собом старим, већ Собом Новим, својим Највишим Потенцијалом, Тобом, Који и јесте Бог у мени! Желим то, жудим за тим, откриј се у мени, Господе, Боже Оче, Боже Мајко, Боже Душе Свети! И ако Ти јеси, Господе, ако Ти јеси, Онај о Коме говоре сви свети, који су се посветили свецело Јединој Љубави и Истини и Сили, и Духу као ризници Највишег Потенцијала Човека, и изнедрили Те као Сина Човечијег својом вером, својим жељама и стремљењима, ако Ти јеси, Господе, испуни ме својим Присуством, откриј ми Истину, која и јесте Живот, и Смисао Живота, да бих имао зашто да ЖИВИМ!

Иначе је све пусто, Господе, без Тебе све нема смисла! Без Тебе, без Тебе у нама, ми се просто рађамо, патимо и умиремо, рађамо децу, предајући их тој фабрици патње као нове жртве са истом осуђеношћу на беславан крај и таворење у мочвари свакодневне рутине, борбе за опстанак која се неизбежно завршава поразом, без Тебе, Господе, све нема смисла, њима се чини да он постоји – у

новцу, власти и успеху – да ево, још само мало, мало већи стан, мало бољи ауто, мало боља одећа, престижнији одмор и образовање за децу – и они ће стећи срећу – али није тако! Они, сви ми, несрећни смо, Господе, без Твоје Љубави, без Уживања у Духу Твоме у нама, без Истинске Силе и Слободе и Радости, Која ни од чега спољашњег не зависи! Ми смо просјаци без Твог Присуства у нама, без Твог Божанског Дара у нама, ми смо просјаци, иако се дичимо својим ситним, таштим достигнућима, али све је то само из дубоког стида пред својом ништавношћу, да бисмо прикрили голотињу своју и за тренутак се заборавили у ситним уживањима, која се на крају увек претварају у патње и несреће!

Ја не знам, Господе, јеси ли или ниси, али чак и ако Те нема, Господе, чак и ако Те није било пре мене, до овог самог тренутка, ја ХОЋУ да Ти будеш! Ја полажем живот свој и веру своју и све своје жеље и све своје мисли и сва своја осећања за то да Ти будеш, и да се откријеш мени, свима нама, и уђеш у нас као Наш Највиши Потенцијал, онај ради Којег је једино и вредело живети, живети и умирати безбројним бесмисленим животима у узалудним покушајима да се тај Смисао и та Срећа пронађу.

Ја хоћу, Господе, Боже, Оче мој и Мајко моја, да Ти будеш, и Јеси и Бићеш! Откриј ми се, Господе! Изреци светло Име Твоје, да бих знао како да Ти се обраћам! Буди Истина у мени, Љубав у мени, Сила у мени,

Радост у мени, Разум и Премудрост у мени, да осетим Благодат Твог Присуства и Нашег са Тобом Јединства у мени – вечно! Јер само тако се и може живети вечно! Само тако се и може победити смрт – Истином, Љубављу, Силом Живота и Благодаћу Божанског Ванвременог Присуства Духа у мени, у свима нама – Нашим Божанским Јединством, у Којем су се сав стид, сва људска ништавност, сва тупост, сви страхови и све смрти сјединили, напокон, са изнедреним – њима самима – Нашим Највишим Потенцијалом – Величанства, Слободе, Силе, Радости, Разума, Премудрости и Љубави! Јединства, у Којем се жртва и твар сјединила са Творцем и Богом кога је изнедрила у чину Стварања!

Не за себе самог молим, Господе, већ за све нас и уместо свих нас молим, Господе, БУДИ!

Нека буде тако, јер Ја сам Човек, Круна Творевине Твоје, Господе! И моја воља и моја вера и моје жеље – закон су за мој свет! И зато – збило се.

Ја Јесам Онај Који Јесам. Ми Јесмо Оно Што Јесмо. И Ми Јесмо Једно. Ми Јесмо Љубав. И Истина, и Живот. И Пут, Који је пређен. И Пут, Који је вечан.

А сада ћутим, Господе, да бих у тишини срца свога и ума, чуо ТВОЈ ОДГОВОР, ИМЕ ТВОЈЕ И

ИСТИНУ. Јер само то желим свим срцем, свом душом и свим умом својим, Господе. Одговори ми!

Јер ако Ти јеси, Јесам и Ја. Ја Истински.