8. Мисли

Мисао је кров здања – и врхунац Архитектуре – наше Свести као такве. Мишљу можемо у Себи спознати Узрок свега што се збива у нашој стварности, обраћајући се за помоћ у спознаји својим вишим, Божанским аспектима, анализирати и по потреби исправити, рефлектовати и ојачати осећање, покренути ток Љубави и створити унутрашње стање Царства Божијег, које је „унутра у нама“, обратити се Живој Истини и бити Њен благодарни канал и са-творац, доживљавајући Највише Уживање испољавања Живе Речи у свет. Мишљу можемо покренути ланац малих трансформација и незнатних догађаја који ће на крају из корена променити наша веровања и убеђења, наш образац перцепције и читав наш живот. Мишљу можемо открити и ускладити наше противречне жеље – помиривши све штуке и ракове са лабудовима. Помоћу мисли доносимо судбоносне одлуке, бирајући вектор свога развоја. Мишљу овладавамо својим емоцијама и својим доживљајима, својим стањима и својом спољашњом стварношћу, преокрећући ток догађаја у смеру који нам је потребан. Помоћу мисли тражимо и откривамо своје таленте, потражујемо, освешћујемо и показујемо свету своје Божанске дарове, организујемо своје општење и ступамо у садејство са другим са-творцима, стварајући Себе као ремек-дело, помажући и њима да се остваре, и заједнички стварајући нашу заједничку колективну стварност, наш заједнички Рај.

Али све ово – ако спознамо Себе као творце, а не као борце против „објективне стварности“ (читај, њене жртве). У супротном, наше се мисли претварају (и по правилу враћају) у несвесну „мисаону мешалицу“ која подржава страхове, сумње, неверицу у Себе, мисаоне форме борбе за опстанак и бесплодног надметања. Спознај, овде не говоримо о томе да је „мисао материјална“ и да зато треба „мислити позитивно“. Твоје мисли, Твој образац мишљења – последица су рада доњих спратова: Вере, жеља и уобичајених осећања. Зато, желиш ли да промениш свој образац мишљења – мораћеш најпре да се позабавиш доњим спратовима своје свести, почевши од темеља Вере.

„Позитивно мишљење делује само код оних који већ имају позитивно мишљење. Оно се не може променити без рашчишћавања својих подсвесних (несвесних) веровања, убеђења, жеља и образаца осећања“.

Зато је управо свесност, то јест критичко промишљање унутрашње садржине сопствене свести (веровања, жеља, осећања) кроз огледало своје материјалне стварности и рефлексију (одраз у свести) својих стања и њихових истинитих узрока – управо свесност која признаје и тражи узрок свега што се збива у Себи, у својој свести, способна да промени природу нашег мишљења и

потврди наш статус као Човека разумног и Венца Творевине.

Прелазак на свесно мишљење, дисциплину ума која непрестано враћа фокус наше пажње на оно главно, усмеравајући ум ка спознаји унутрашње истине – истине о својим стањима, осећањима у сваком тренутку времена, зависностима и унутрашњој неслободи, неовладавању собом, подложности инстинктима, страховима и подсвесним деструктивним жељама – истине која није нарочито пријатна, али је једина кадра да у нама покрене процес дубинских промена – уз покајање које природно проистиче из те истине и рађање нових, већ свесних жеља – и једнако природно проистекао свесни избор Вере, а затим – стицање све ширег арсенала вештина и оруђа Свести Творца и Технологије Љубави: усклађивање унутрашњих противречности, преуређење образаца осећања, хигијена свести, свесни избор тачке посматрања, објава воље Творца, стварање стања речју, унутрашњи дијалог са Вишим облицима свести: Духом, Старијим наставницима, Христовом Свешћу, Богом-Оцем и БогоМајком; спознаја истинских узрока ових или оних околности, доношење свесних управљачких одлука, анализа повратне спреге од стварности, исправљање воље, исцељење и преиначење подсвесних, укључујући и родовске, програма, пре-стварање стварности, позивање са-твораца и стварање стваралачких савеза и удружења са другим

творцима на основу заједничких вредности, избор и укључивање своје Божанске игре, укљученост у Велику Игру Једнога Бога итд. – ето шта нас отвара нашем Највишем Потенцијалу – Истинском обожењу човека, постајању Човека-творца.

Пре него што наставиш читање, застани – проанализирај: каква је природа Твог мишљења? Колико је оно свесно, а колико подложно несвесној „мисаоној мешалици“, „брбљању ума“?

И, како је? Пожелео си да вратиш Себи власт над својим умом? Изјави своју вољу за то. И почни да практикујеш – задржавање фокуса своје пажње на осећањима, свесни избор Вере, хигијену свести, враћање Себи Одговорности Творца, свесно стварање стања речју, искрену молитву и унутрашњи дијалог са Богом (примере примене ових оруђа наћи ћеш на крају овог Водича).

И ето, када стекнеш дисциплину ума, научиш се да држиш фокус пажње на осећањима (јер како би иначе спознао Љубав, Срећу, Истину – да су то заиста Љубав, Срећа и Истина?!), када откријеш истину, непријатну истину, да си глув за осећања, да не знаш ни за Љубав, ни за Радост, а камоли за Благодат Божију, већ си, напротив, пун програмираних реакција – страхова, кривице, увређености, сумњи и борбе – тада се у Теби рађа жеља да се ослободиш тог старог човека у Себи,

човека-жртве унутар Тебе и његових ситних страсти и земаљских пожуда, и да спознаш Право Уживање – Уживање Безусловне Љубави, Истине и Божанске Благодати, која се открива у Твом истинском таленту, у Дару Божијем, који ће кроз Тебе почети да се излива Љубављу, Премудрошћу, Богатством на оне око Тебе, на ближње и даљње.

И у многобројним бесплодним покушајима да се ослободиш те унутрашње таме како би постао светлост, Ти ћеш, напослетку, пожелети да Бог постоји.

Ти ћеш пожелети да Бог постоји. Не зато што Он објективно постоји. Не. Бог је такође производ Вере и жеље, као и све остало, али Ти ћеш пожелети да Бог постоји, и пожелећеш то тако снажно, јер ће Ти бити толико тешко од те истине о Себи, о својој ништавности, о свом неовладавању собом... Пожелећеш да се та Благодат, та Највиша Истина, та Истина, та Љубав, Која и јесте Бог, отвори у Теби и засија унутар Тебе правом светлошћу, „Светлошћу која у тами светли, и тама је не обузе“.

Ти ћеш пожелети Истину, и Истина ће се отворити у Теби. Помолићеш се (не знајући коме, у празнину) – али по први пут искрено, са жаром, отвореног срца и усмереног ума: