1. Почетак

Мој вољени пријатељу! Поздрављам те. Обраћам ти се са висина безусловне Љубави и Вере у Тебе као у Божанско биће. Веома желим да Ти помогнем да се сетиш Себе Правог. Оног који Воли, Снажног, Стваралачког, Истинитог, слободног од страхова, кривице, увредљивости и гневљивости и свих оних „штетних навика“ које добро описује тријада (три ада): патити, плашити се и не волети.

Желим да ти помогнем. Али не могу прећи твој пут уместо тебе. Зато је пред тобом кратак нацрт мапе предстојећег пута, како би могао да се оријентишеш на терену, а да притом засад не преоптеретиш своје опажање детаљима. Доћи ће време, и оно ће наступити већ врло брзо, када ћеш сам моћи да нацрташ сопствену мапу – са свим теби лично познатим етапама твог пута, сачињеним од мноштва прича и авантура које си доживео. Да, авантура. Јер ти сада стојиш на прагу највеличанственије и најузбудљивије Игре-авантуре у читавом универзуму – да, будући у почетку талац непријатељског и опасног света, објавиш своју Божанску вољу на право да будеш слободан и постанеш Свесни Творац сопственог универзума.

Док читаш овај нацрт, потруди се да проникнеш у најважније ствари, да одговориш себи на најбитнија питања – остало ће доћи само по себи. Ако ти се нешто учини

нејасним или спорним, једноставно то прескочи, вратићеш се томе касније, када се пред тобом развије цела слика у потпуности, и ти ћеш, поново ишчитавајући (можда и неколико пута), стећи потребну јасноћу и сопствено виђење о том питању. Ни у ком случају не полажем право на то да за тебе будем крајња истина, сувише поштујем твој слободан избор и твоју вољу да бих ти наметао било шта од свог виђења света. Утолико пре што је у мојој слици света сваки човек у праву у својој истини, нема исправније или истинитије истине, већ свака истина рађа сопствену стварност, сопствени свет, проналазећи за своју потврду аргументе који су јој потребни и буквално стварајући чињенице које је потврђују. Питање није у томе колико је исправна твоја истина, твоја слика света, већ у томе колико те твоја истина чини срећним. Пракса је мерило истине, и моја пракса показује да је моја истина у најмању руку делотворна – она је учинила срећним мене и људе око мене, међу којима ћеш се, ако будеш желео, једног дана наћи и ти.