17. Задовољство

Сматрало се да је уживање – нешто погрешно, неморално, срамно. Да, ако говоримо о духовности, о љубави, о светости и о Богу, то мора бити везано за страдање и велике муке.

Бог је – пре свега, Уживање. Христос нам је оставио 10 заповести. И то није оно „не убиј и не укради“ – то су заповести Мојсијеве, Заповести Старог Завета. Христос је пак оставио 10 заповести Новог Завета. Од њих је 1 заповест о Љубави, а 9 су – заповести Блаженства. А шта је Блаженство? Блаженство је – највиши степен уживања.

Христос нам једноставно показује специфичан пут ка Уживању. Не онај на који смо навикли. Он говори – уживање се од уживања разликује, и оно уживање којим си наслађивао своје тело помоћу спољашњих извора: прождрљивост, похота, блуд, алкохол, дроге, забаве, власт над другима – разарало те је, буквално прождирући твоју енергију (која ти је, да подсетим, дата за 120 година, а ти си жудео да је потрошиш – сву – за викенд)). Па и уживањем је то било тешко назвати, спољашња задовољства су увек остављала сенку незадовољства, увек ти је било мало, увек си од њих очекивао више – у ишчекивању, а на крају – разочаравао се. И сваким путем такво уживање

постајало је све мање и мање ужитно, све блеђе, нестајући. Губила се сама способност за уживање. У суштини, то је била горчина у слатком паковању.

Али постоји такво Уживање, говори Христос, Највише Уживање, својствено твојој природи – које ни од чега спољашњег не зависи, и које не само да је моћније од свих спољашњих задовољстава која си познавао, – такво које је баш уживање-Уживање, уживање на степену Блаженства, и оно не само да пружа осећај савршене испуњености и пуноће, већ сваким путем постаје све моћније и разноврсније. То је Уживање истинском – апсолутном, безусловном, вечном – Љубављу, осећањем Божанске Силе, саосећањем саме Истине – Уживање стапањем са својом Божанском природом, са Богом, са самим Извором Уживања унутар тебе.

Управо то стање Блаженства Христос назива Царством Божијим, и посебно додаје, како не бисмо сумњали да се ради о унутрашњем стању, а не о некој спољашњој митској, рајској земљи:

„Јер гле, Царство је Божије унутра у вама“.

Да, то Уживање захтева са наше стране известан напор, испољавање воље, зато свети оци говоре о њему да је то сладост завијена у горки омот. Али размисли, воља, овладавање собом, само по себи је ствар

која причињава уживање. На крају добијамо савршену формулу: уживање које увећава Уживање. Воља је уживање, није случајно у руском језику реч „воља“ уједно и синоним за слободу. Воља је уживање, јер је тако пријатно осећати да никаква спољашња искушења не владају тобом, да ти сам располажеш својом пажњом, својим телесним нагонима и умеш да их усмериш ка ономе што је потребно теби, а не твојој микрофлори и хормонима (читај, демонима). Тако је предивно бити истински слободан, осећати ту слободу, уживати у тој слободи! У Правој Слободи уместо илузије коју дају новац и спољашња власт. Јер у суштини, новац и спољашња власт су само начин да се задовоље ропске похоте. За Праву Слободу и истинско Уживање није потребно ни једно ни друго – ни новац, ни власт – за Праву Слободу и истинско Уживање потребно је само владање собом.

И управо ради тог Уживања светитељи су одлазили од света, ступали у подвиг аскезе, постили, творили подвиге непрестане молитве, столпништва и бдења – ради Уживања, Највишег Уживања сједињења са Богом унутар себе. И захваљујући њиховом служењу, које је и задобило ову Благодат, ово Блаженство у свој његовој Божанској пуноћи, ланцем поколења испуњавајући Ризницу Духа, за управо ово време у којем нам се посрећило да живимо ти и ја, време које су свети оци и Сам Христос називали „веком који долази“, – захваљујући заједничком

подвигу светих, нама – данас – ово Уживање припада готово на дар.

Од тебе се тражи само да искажеш своју вољу, прошавши Христово Причешће Љубави, и сјединивши се са Богом у себи, очистиш своје тело и душу – спољашњим постом, спољашњим уздржањем, али изнутра – правим пиром Истине и Духа, Живом Речју Божанског Присуства у теби, Живом Речју Унутрашњег Дијалога са Богом, Уживањем Љубави, које нема себи равног по богатству проживљене дубине, снаге и разноврсности нијанси – од душевног трепета до Екстатичног Блаженства и Божанске Благодати Истине, која ти у тренутку Јединственог Сада, у чину Сједињења са свим Постојећим, открива сву вишедимензионалну и вишесветовну слику Бића. Бића Бога, Бића Духа, Бића целокупног Универзума, који се – у овом тренутку то јасно видиш и преживљаваш свим својим бићем – сав, у целини, садржи у Теби. Јер Ми Јесмо Једно.

Бог је – Уживање. И Бог као Наш Свеукупни Највиши Потенцијал дарује ти ово Уживање не по твојим појединачним заслугама, већ по Милости Божијој, искупљујући твоју душу, и тело, и разум из свих страдања, страхова и бола, из све те неслободе греха и зависности од спољашњег, из тамнице наметнутих ти и несвесно усвојених веровања и убеђења, – ослобађа једноставним чином Причешћа Својој Божанској Свести, и освешћивањем и прихватањем – са

твоје стране – ове Искупитељске Жртве Христа, Колективног Христа, који је умро за грехе целог Човечанства, за сва искуства одступања човека од своје истинске природе, који је умро као стари човек и васкрсао као Човек Нови, Обожени и Свети – васкрсао за Живот Вечни и Вечно Уживање у Божанским својствима Љубави, Силе, Истине и Вечног са-стваралаштва са Оцем у неисцрпном Обиљу Мајке – васкрсао у Теби, Мој љубљени пријатељу.