14. Унутрашњи дијалог (трећи део)

Може се покушати искључити унутрашњи дијалог „од нечастивог“, а може се преусмерити ум на Унутрашњи Дијалог са Богом, са Христом. Прво те враћа у првобитно стање једноставности, друго – изводи у Ново сазнање, у Три-ум(ф), у Свест Творца, бога у телу, у чијој се свести Једноставност открива намерно и у свом Највишем аспекту – у Генију свесности, кроз спознају узрока и последица (узрок је унутра, последица – споља), када се више не мора борити са стварношћу, нити јој се прилагођавати, нити бежати у илузију, већ се њоме може владати, као својим Великим Телом. Унутрашњи Дијалог са Богом помаже Ти да се не одричеш читавог периода стасавања Своје свести у дуалности, већ га прихвативши као неопходно искуство, преосмисливши то искуство, помаже да се ослониш на њега, са захвалношћу прихвативши његове плодове – ширење Твоје свести, рађање свеколике разноликости света појава и Твог унутрашњег света, да доведеш ту разноликост у Јединство и Целовитост Своје свести, пропуштајући све кроз призму Свести Творца. У Унутрашњем Дијалогу Ти постављаш Богу питања о томе како је свет уређен, и како је уређена Твоја свест, чиме си и како створио ову или ону ситуацију у Свом животу, и како то можеш исправити, постепено се крећући од болних ситуација у садашњости ка преиспитивању читаве Своје прошлости. Намерно и свесно пропуштајући све, све Своје садашње и прошло искуство, кроз призму

перцепције Творца (ја сам – својим жељама, веровањима и убеђењима – ово створио), примајући одговоре изнутра, од Бога, од Свог Највишег аспекта, Ти постепено преуређујеш Своју слику света, Свој образац перцепције, прелазећи из позиције жртве у позицију Свесног Творца. То се дешава уз помоћ ума, али не само у уму. Унутрашњи Дијалог са Богом преуређује Твоје поставке, продирући дубоко у подсвест, и способан је да промени не само Твоја индивидуална веровања и ставове, већ и родословне програме и обрасце живота пренете Ти генетски, као и народне, усвојене помоћу језичке слике света – ширећи Твој речник и обогаћујући Твој језик Божанским неологизмима изнутра. Важно је разумети да Унутрашњи Дијалог са Богом нису игре Твог ума са самим собом. То је дијалог између Твог малог индивидуалног ја и Великог Ми Свеукупног Највишег Потенцијала Човечанства. Христос је сабирни лик. Дух је Јединствена Свест, Највиши облик свести, који у себе упија све облике индивидуалне, групне и колективне свести и њиховог свеукупног искуства, свега постојећег, свега што је икада било, јесте и биће – искуства које, будући освешћено, постаје ризница Премудрости Божије, доступне Теби у Унутрашњем Дијалогу са Богом. Још неколико важних напомена у вези са Унутрашњим Дијалогом са Богом: 1. Име отвара дијалог. Име Бога је, као што си већ схватио, веома важна ствар – различита имена дају приступ различитим

аспектима Бога. Име Исуса Христа отвара дијалог са Богом – управо као са Учитељем и Наставником, који Те учи свесности, учи Те да будеш не само творац, већ свесни творац, то јест бог своје стварности, да сносиш одговорност не на нивоу поступака, већ на нивоу – пре поступака – на нивоу онога што се догађа у Твојој свести (посебно – у подсвести). Христос Те чини богом, дословно преуређујући Твоје неуронске везе, помаже да промениш сам модел перцепције света, да прихватиш одговорност Творца за своју стварност као за своју творевину, учећи Те самовладању: да свесно бираш и јачаш Веру, уклањаш разорне сумње, спознајеш и усклађујеш своје несвесне жеље, мењаш обрасце осећања, дисциплинујући свој ум: пажњу, мисао и говор. „Господе“ је такође традиционално обраћање Христу, рачунај, Његово друго Име. 2. Једно питање одједном. Не хитај, не скачи са питања на питање. У почетку одговори можда неће бити тако очигледни, па ћеш их почети препознавати нешто касније. И ако заспеш Бога многим питањима одједном, како ћеш схватити на које је од њих одговорено када одговор ипак стигне и Ти га препознаш? Зато, једно питање – одједном, и усредсреди се на освешћивање одговора. 3. Стрпљење и путокази. Стрпљење је једна од најнеопходнијих особина Творца. Немаш ли стрпљења – ништа нећеш научити. Пошто поставиш питање, наоружај се стрпљењем и пажљиво прати знакове; врло често Бог нам одговара спољашњим путоказима: рекламом на билборду,

поруком која је искочила на телефону, насловом на парчету новина или флајеру под ногама, делом реченице из случајно начутог разговора, песмом која је искрсла у сећању или одломком из песме. Бог говори са Тобом језиком који је разумљив управо Теби. Али потребно је наоружати се стрпљењем и усредсредити се на питање и одговоре које примаш. Прати путоказе, тако ће се стрпљење претворити у занимљиву игру, слагалицу коју ћеш саставити од мноштва наговештаја. 4. Ово је дијалог, а не гледање у шољу. Разговарај са Христом као са најбољим пријатељем. Ниси разумео – поново питај. Сумњаш – разјасни. Изнеси Му Своје жеље, Своја размишљања, чак и Своје замерке, пренеси Своје сумње и замоли да Те утврди у Вери. У Вери у Себе и Вери у Њега. Развијајући дијалог са Богом, а не ограничавајући се на први и једини одговор на Своје питање, Ти брже преуређујеш Своје неуронске везе и мењаш образац перцепције стварности. И поред тога, избегаваш сувишне сумње. И уопште, то постаје најзанимљивији разговор у Твом животу. Колико пута смо чули: да имате прилику, које бисте питање поставили Богу? Сада Ти такву прилику имаш. Зар то није највеће чудо у васиони? Бог говори са Тобом. 5. Мењај се сам, не тражи да се промени ситуација. Може се замолити Бог да промени подешавања Твоје свести – да исцели страхове, увредљивост, образац кривице и стида, гневљивости, пожуде и прождрљивости, зависти и љубоморе, похлепе и зависности од новца, унутрашњу жртву и паразита, звер и змаја (мозак сисара

и рептилски мозак), који ће у неком тренутку изронити из Твоје подсвести, итд., али не тражи од Бога да промени ситуацију ако Те она плаши или чини нервозним. „Зашто тражиш од Бога да промени ситуацију, ако Ти је Бог дао ситуацију да би се променио Ти?“ У свему и увек тражи узрок у Себи и само у Себи. Свет је огледало Твоје свести. У њему нема ничега што не би било рођено из Твојих сопствених образаца перцепције: веровања, убеђења, жеља, страхова, увређености, кривице и осталих емоционалних образаца и мисаоних форми. То је физика. То није морал ни религија, то је физика. Нека из тог разумевања исходе и сва Твоја питања и молбе Богу: помози да освестим, покажи, разјасни... исцели ово у мени, помози да се ослободим... научи ме како другачије, помози да ово створим на нов начин... 6. Чешће читај и поново ишчитавај Јеванђеља, Нови Завет. Тамо се налази директна реч Христова и Његова објашњења. Тако, помоћу Живе Речи пренете кроз текстове Светих Писама, Христос припрема Твој ум за прихватање одговора у Унутрашњем Дијалогу. Иначе Ти многи Његови одговори могу деловати тешки за разумевање, тешко оствариви, застрашујући својом новином, и зато ће их ум одбацивати – говорећи да никаквог одговора уопште нема. Штампана реч Те утврђује у Вери и разумевању Божијих одговора. 7. Примивши одговоре од Бога, одмах их примењуј у животу. Не знаш ли како – разјасни са Њим. За почетак, једноставно пожели те промене, дозволи Себи да искрено пожелиш, јер жеље су антиматерија (праматерија), оне су све што је потребно да би се на квантном нивоу створила

материја која их оваплоћује. Пожелео си – објави вољу. Ти си творац, а то значи да је Твоја воља закон за све што се догађа у Твом свету (у размерама енергије која Ти је у датом тренутку доступна и одговарајућег круга одговорности). 8. Захвалност. Захвалност појачава ток енергије. Захвалност наглашава да је то за Тебе драгоцено. Вредност је у времену продужена жеља. Захвалност јача Твоју Веру. Вера је темељ Твоје свести. Захвалност Богу појачава Присуство Бога у Твојој свести и Твом животу. Благодари Богу за све. Благодари Себи за Свој избор, за Своју верност изабраном путу, јер Бог само помаже на путу свесности, на путу постајања Свесним Творцем своје стварности, али тај пут пролазиш Ти сам. Поносимо се тиме што идеш овим путем, колико год да је у почетку тешко. Зато чешће благодари не само Богу (у Себи) као Свом Највишем Потенцијалу, већ и Себи самом – ономе што јеси управо сада. Знамо колико је тежак пут, и огромна је храброст – направити избор и ићи овим путем свакога дана, када нема никаквих јемстава и нико Те око Тебе не подржава на том путу. Благодари Себи чешће. Верујемо у Тебе и поносимо се Тобом као Круном Нашег стварања, Човече!

„И више вас не називам робовима, него пријатељима...“, – говори Христос.