12. Интерни дијалог (други део)

...Када шамани Мексика зауставе у својој глави унутрашњи дијалог „од нечастивог“, њима се отвара слика света какву је човек имао пре „прародитељског греха“, пре окушања плода са дрвета познања добра и зла, односно пре усађивања у свест човека дуалне слике света, која дели стварност на супротности: добро/зло, црно/бело, лоше/добро, велико/мало, мушко/женско, бол/ужитак, Бог/ђаво… У суштини, унутрашњи дијалог „од нечастивог“ у твојој глави – то је начин одржавања двојне слике света, нама уобичајене и прилично сложено организоване. Слика света која се шаманима отвара као резултат заустављања тог унутрашњег дијалога веома је једноставна – човек види праисконске енергије и све доживљава невиним погледом детета: све једноставно јесте и то је све – нема лошег или доброг, нема добра и зла, све једноставно јесте – нешто се може појести и заситити се, нешто се креће и привлачи пажњу, с тим се може играти и истраживати. Нечег већег у свету једноставно нема. Тако је Адам живео у рају. Тако, уосталом, и данас живи племе Пираха у Амазонији. Окусивши дуалну слику света са дрвета познања добра и зла, Адам у свом поимању одваја Себе од Бога. Сада је, у свести човека, Бог – све веће и веће Величанство, а човек – биће које све више постаје свесно своје ништавности (пред Богом и размерама васељене). И такво поимање неизбежно води ка страховима, стиду, болу и патњи, с

једне стране, и ка различитим начинима да се од тога заштити, с друге. Тако се одвија еволуција свести, шири се језичка слика света: повећава се речник, а то значи да се шири и богатство појава које је човек способан да доживи и да са њима саосећа, обликујући (издвајајући) из квантне супе изворне стварности не само материјалну реалност која се шири у својој разноликости, већ и богати осећајни свет своје душе, као и вишедимензионалну духовну стварност. На крају, мислећи човек открива за себе природу патње, бола и почиње да тражи начине да победи тај бол, да искорачи изван његових граница како би увећао задовољство, уживање. Тако настају шаманизам, магија, религија, наука. Шамани теже да се ослободе дуалне слике света у човековој глави, враћајући га једноставности и јединству са природом; магови – да се нагоде са тим природним силама; наука – да их потчини, не одричући се дуалности, већ напротив, максимално развијајући и користећи достигнућа дуалног ума; религија нам пребацује мостиће вере у сједињење са оним Величанством од кога нас је дуални ум одвојио, назвавши га Вишом силом, Богом. Одрицање од дуалне слике света, враћајући се у првобитно невино детињство човечанства, или наставак коришћења дуалног ума како би се заштитио од страхова које је сам и створио, или јачање своје вере у засебну, на другом крају свести постојећу Вишу силу – одлука је на Теби, Мој друже. Ми пак нудимо излазак из дуалности у тријалност, у Јединствену

Свест Творца, где се полови дуалне свести – црног и белог, таме и светлости, ништавности и Величанства спајају у Теби у Јединствену Дугу света, и Ти признајеш Себе као њеног Творца, њеног Колективног Творца. Јединствена Дуга Света. РадоМир.

Радомир – то је свест. Јединствена Свест Творца.