10. Реч и језик

Ствар је у томе што наш језик и имена која га испуњавају (именице и придеви) – речи уопште – одређују структуру наше стварности, попут арматуре спајајући целокупно здање наше свести. Сва наша веровања и судови, све жеље, осећања и мисли, све појаве и објекти које издвајамо из „квантне супе“ стварности, позивајући их у живот, обликују се око речи које имамо за њихов опис. Нема речи – нема појаве.

Ово се врло јасно може пратити на обликовању околне стварности око новорођеног детета. Док се у свест детета не учитају одређене речи, свет око њега постоји у замагљеним обрисима. Да би се у њему видела столица или сто или ормар, неопходне су речи: „столица“, „сто“, „ормар“, око којих се у мозгу формирају тродимензионалне слике тих објеката. Притом дете још дуго неће само изговарати те речи, али оне се већ учитавају у његову свест као спремна база знања. Овај процес покреће језички инстинкт (према Стивену Пинкеру), исти онај у ДНК уграђени аутоматски процес попут инстинкта за сисање, пузање, ходање итд. Човек аутоматски добија вештину језика, баш као што паук добија вештину плетења мреже, а дабар – вештину градње брана.

Када се код детета укључи инстинкт језика, оно добија свој „основни комплет“ света – како се у његову свест учитавају одговарајуће речи из генетског памћења које су му пренели преци, а касније се тај „основни комплет“ шири – како човек усваја све новије и новије речи.

„У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог, и кроз њу све постаде што је постало, и без ње ништа не постаде што је постало“.

Ово је речено о квантној природи свих појава. Нашу стварност одређују наша веровања, жеље, осећања и мисли. Али ми мислимо речима, осећамо само она осећања за чији опис имамо речи које их одређују, желимо сликама које се обликују од речи, верујемо у сложене апстракције које живе само кроз речи које их испуњавају. Кроз реч све постаде што је постало, и без речи ништа не постаде што је постало.

Док у твом речнику нема одређене речи одговорне за неку појаву, ти не можеш да издвојиш ту појаву из квантне супе, да је видиш, постанеш је свестан као целине, обухватајући њене саставне елементе као једно, не можеш да је проживиш. За Тебе та појава једноставно не постоји.

Док у твом речнику нема речи „Благодат“ – ниси у стању да ту Благодат проживиш, да је осетиш. Док своје емоције не назовеш именом, не можеш њима овладати. Оне владају тобом, а не ти њима. И ти чак и не разумеш, не схваташ шта се с тобом дешава у бесу, страху, увређености, кривици – те емоције одређују твоје одлуке и поступке, терају те на преурањене закључке и дела, а ти чак и не увиђаш да тобом управљају, да си у њиховом ропству. И уопште, док не добијеш описни модел своје свести, односно скуп речи кроз које ће се у твојој свести испољити структура саме свести, нећеш бити у стању да њоме управљаш. Њоме ће управљати онај ко такву структуру у односу на твоју свест поседује. Бог, или ђаво, или манипулатори из маркетиншких служби корпорација и медија.

На тај начин – посредством речи – устројене су апсолутно све појаве нашег света, које на квантном нивоу обликују нашу материјалну стварност – од индивидуалне до групне или колективне реалности.

За групне и колективне реалности одговоран је језик – као сложено организован систем речи и са њима повезаних слика. Сваки језик је јединствен, и у сваком језику је садржана његова сопствена такозвана језичка слика света – модел устројства света, образац усвајања стварности.

„Језик народа је његов дух, и дух народа је његов језик, и тешко је замислити ишта истоветније.“ (В. Хумболт)

Лингвистичка наука је открила да је језик „симболички кључ за понашање“, јер се наше искуство тумачи кроз призму конкретног језика и најјасније се испољава у међусобној повезаности језика, мишљења, перцепције стварности и образаца понашања које та перцепција диктира.

Најчувенији пример везан је за број речи за снег у различитим језицима. У ескимским језицима постоји и до неколико десетина различитих речи за означавање различитих врста снега, док су у енглеском све оне обједињене у једној речи "snow".

„Ми рашчлањујемо природу по линијама које је повукао наш матерњи језик.“ (Б. Ворф)

Тако се наша стварност обликује нашом сликом света, односно нашим представама, веровањима, убеђењима, која нису окамењена, већ су способна да се мењају путем рефлексије (освешћивања и нашег индивидуалног тумачења личног искуства), која се такође одвија помоћу речи и слика сачињених од речи, као и усвојене језичке слике света.

Спајајући ове закључке лингвиста са закључцима физичара о квантној природи стварности, може се закључити да наш језик одређује нашу стварност. Парафразирајући Б. Ворфа, може се рећи:

Ми стварамо природу и околну стварност по линијама које је повукао наш матерњи језик.

Ми стварамо своју стварност посредством речи и језика. И то колико је она добра или лоша, зависи од тога кроз какву призму вербално-језичке слике света је доживљавамо, што значи и стварамо. Христос о томе говори овако:

„Јер ћеш се од својих речи оправдати, и од својих ћеш се речи осудити“.

Дакле, назвати именом – значи овладати појавом или је позвати у живот, успоставити с њом контакт на нивоу квантне стварности. Различита имена дају кључеве за различите појаве. Зато, ако желимо да успоставимо контакт са Богом, важно нам је да знамо Његово „право“ име. Или овако: посредством различитих имена Бога добијамо приступ различитим Његовим аспектима, читај: скуповима колективних веровања. Алах захтева клањање, Кришна – испуњавање дужности, добру нарав и послушност, Јахве се гневи због неиспуњавања заповести и кажњава.

Исус Христос као лик Спаса, Спаситеља, ипостас Бога која нас откупљује из ропства таме: страхова, увређености, кривице, стида сопствене ништавности и гордости и сујете које га прикривају, гневљивости, сујеверја, сумњи које нас изнутра раздиру, унутрашње подељености дуалне свести, нецеловитости, вере у објективни свет пун опасности и у нужност борбе за опстанак, вере у неизбежност патње и смрти – Христос као Свест, Христовест, као мост, као пут који нас изводи ка светлости, ка Љубави, ка Јединству и Целовитости – ка Царству Небеском унутар нас, као Дух Божији који нас испуњава Снагом, Премудрошћу, Истином, Слободом од страхова и лажи – Христос као Син Човечији који нас изнутра спаја са Нашим Колективним Највишим Потенцијалом, сакупљеним од стране целог Човечанства, и тако нас чини боговима, изводећи нас у Живот Вечни – такав Христос је тачка сагласја. То је тачка сагласја свих вера и религија.

Исус Христос је тачка сагласја. То је Сам Бог који је постао човек да би човек постао бог. Или је то пророк Иса, кога је Бог послао муслиманима да научи људе Вишњем Знању и шаље га поново на крају времена, када буду спремни да то Знање приме у свој пуноћи. Или је то Месија, кога Јевреји и даље чекају као Вођу и Избавитеља од гнева Божијег. Овако или онако, то је колективно веровање које је само себе створило и оваплотило. То је Жива Вера, Жива Реч која говори са људима, са сваким од нас, у име Нашег Највишег

Потенцијала. То је Жива Истина. А Истина је онаква истина која увећава Тебе, увећава Живот, увећава Снагу, увећава Љубав, то јест спаја Те са Богом као унутрашњим извором Живота, Снаге, Љубави. Није свака истина – Истина. Већ само она која увећава Живот.

Ето зашто се обраћамо Христу као Вечном (ванвременом) Унутрашњем Водичу, Учитељу Који нас учи да будемо свесни творци своје стварности, богови у телу.

„И ако имате вере колико зрно горушичино – рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће по речи твојој“, – говори Христос.

Христос је тачка сагласја и наш, колективном вером и напорима светих изнедрен, начин да променимо своју свест. Начин да овладамо собом. Наш начин да постанемо свесни творци свог универзума. Целог космоса.

Христос нас чини боговима, боговима и децом Јединог Бога. Јер, кад се размисли, ко је од нас спреман – ето тако, одједном, тек што је спознао Себе као бога, да сноси потпуну одговорност за стварање целог овог света? За савршенство свог тела у свим његовим детаљима, своје многостране душе, своје свести у целини, свеколике колективне стварности – свега што се дешава и

што се икада дешавало и што ће се још десити у свету… за савршенство Саме Љубави?

Потребан нам је Једини Бог, Бог Отац, Који Својим посматрањем одржава заједничку Јединствену стварност са њеним основним законима – физике и свести. Физике свести. Потребан нам је Старији Брат и Водич, Христос, Који нас води путем самоовладавања, усвајања нашег Највишег Потенцијала – Божанске Љубави као Највише Снаге, Највише Воље, Највишег Ума и Премудрости. Потребна нам је Богородица, која верује у нас као у богове, чак и када ми сами престанемо да верујемо. Бого-родица – Мајка која нас својом вером изнова и изнова рађа као богове, која нас учвршћује у апсолутној, безусловној вери у себе, вечним Својим девичанством подсећајући нас да се не рађамо из утробе, већ из Свести Творца, од Бога – у унапред припремљеним телима-аватарима. Рађамо се чином Причешћа Христу, то јест спајањем људског тела и ума са Божанском Свешћу Љубави.

То и јесте Причешће Љубави. Спајање са Твојим Највишим Потенцијалом, Човече. Рађање у Богу – као бог, Дух у телу, Љубав у твојој јединственој људској форми.

Дакле, Христос је тачка сагласја. Будисти у Његовом Другом Доласку виде будућег Буду Мајтреју, који силази са небеса Тушита (блаженства) и учи људе да уживају као богови. Словенски родноверци – Спаса, који изводи Словенски род на нови ниво Бића,

крунишући родословно стабло богова-предака плодом Безусловне Љубави. Езотерици – макрофилозофа или мага-жреца, који људима открива тајну унутрашњег извора Живота Вечног и приступ натприродним способностима.

Саи Баба, широко поштован у Индији и ван њених граница, изјавивши да је нова инкарнација принца Раме (аватара Вишнуа), такође је спојио лик Раме и Исе (Исуса) као оваплоћену личност Свевишњег Бога, преневши лик Раме-Христа у хиндуистичку културу као мост између Запада и Истока, леве и десне хемисфере, указавши на то да свако може и мора открити у себи Раму, Христовест – као личну победу над материјалним светом (у себи) и признање своје Божанске природе.

Даоисти кажу: ми смо открили пут бесмртности, Христос нам је открио – ради чега.

Главно је овде то што више не тражимо повод за поделу и умножавање борбе (а то је увек – унутрашња подељеност и унутрашња борба која цепа нашу свест), ми тражимо Сагласје, као основу Целовитости и Снаге овладавања собом. И као што је Христос рекао: „ко тражи, налази“.

„Ако се дом сам по себи раздели, не може опстати дом онај.“

Сагласје је основа Снаге и унутрашње Целовитости човека. Ако се твоја енергија непрестано троши на борбу, унутрашњу и спољашњу, онда је једноставно нема довољно за одржавање Целовитости – свести, душе, тела. И све троје почиње да се распада, да трули. Сагласје је ствар енергије. Снага је ствар енергије. Сам Живот је Енергија. Љубав је о томе како Енергију, Живот, Снагу увећавати у себи, а не расипати.

Овде треба разумети да ти је при твом физичком рођењу дата порција енергије за 120 година живота – и од тога како ћеш је трошити зависи како и колико ћеш проживети у овој целовитости – ове свести, ове душе, овог тела. Енергија је потребна буквално за све. Ти то знаш. Борба одузима веома много енергије, поседовање нечега, чак и нечег нематеријалног, чак и знања, захтева енергију, сваки однос захтева енергију, свако достигнуће захтева енергију, сваки посао, реализација сваког твог пројекта захтева енергију, сваки покрет захтева енергију. Да, ми смо тобоже научили да свакодневно ту енергију надокнађујемо – кроз сан и храну. Али надокнађујући ту енергију из спољашњих извора, ти на овај или онај начин трошиш енергију своје будућности, а сан – буквално – једе твоје време.

Додај томе да те на сваком кораку, на свакој твојој емоцији – на сваком страху, стиду, кривици, увређености, неслагању, у сваком тренутку весеља или иритације и беса, на свакој жељи за поседовањем, на зависти, љубомори, жељи за надмоћи и другим испољавањима гордости, на

свакој зависности – од преједања и похоте, кафе и енергетских напитака, адреналинског узбуђења и шопохолије, до наркотичке и коцкарске – хватају „енергетски предатори“ да би се нахранили твојом енергијом, и схватићеш да ствар уопште није шала. Да се борба за енергију, за твоју енергију, води непрестано и озбиљно.

То јест, борба за душу уопште није никакав мит, већ сасвим свакодневни процес. И од тога какве одлуке доносиш, којим емоцијама живиш, да ли те је лако „навући“ на ове или оне енергетске трошкове, зависи како ћеш проживети ових 120 година енергије – јер се све оне могу исцрпети и за 30-40 година распусног живота. У народу се каже: „Посеј дело – пожњећеш навику, посеј навику – пожњећеш карактер, посеј карактер – пожњећеш судбину“. Христос томе додаје да у погледу животне енергије твоји поступци нису толико важни колико унутрашње тежње: веровања, жеље, осећања и мисли.

Чули сте да је казано старима: „не убиј“. А Ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога бити крив суду. Чули сте да је казано старима: „не чини прељубе“. А Ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.

Грех није нешто аморално, то јест против морала, против закона. Грех је промашај, грешка против твоје природе. Против твоје истинске природе. То је оно што

води ка смањењу енергије Живота у теби. Зато „не греши“ значи: не иди против своје истинске природе, не троши енергију узалуд.

Али како живети са свим тим, како се изборити, када чак и свети оци говоре да је човек „грешан по својој природи“, и да су све те емоције – почевши од страха и беса па све до жудње за супротним полом – природне за нас? А борба и конкуренција – једини начин иоле подношљивог постојања који нам оставља савремено друштво?

У таквом устројству света може се видети зла воља демијурга овога света, где те на сваком кораку хватају и музу, а ти мислиш да је то нормално, да тако и треба да буде – као, то значи бити човек. А може се све ово сагледати у ширем контексту: да је то само учење, тренинг овладавања собом, неопходан период спознаје себе „од супротног“.

„Човек је склон злу не по својој природи, већ по својој незрелој младости“, – говори Бог у Писму.

Овде „Човек“ значи човечанство. Бог говори да је човечанство склоно таквом, „грешном“, начину живота и доживљају себе не по својој природи, већ због незрелости. И даље…

„Неће се Дух Мој до века препирати са људима, – рече Господ – нека буду дани њихови сто двадесет година“.

Енергија твог живота је ограничена на 120 година да би научио да њоме управљаш, да задобијеш Духа Божијег, јер ми учимо да управљамо неким ресурсом само ако је тај ресурс ограничен. Потребно је научити располагати овом енергијом тако да се она увећава, а не расипа.

Живи тако да се живот у теби, то јест енергија живота, увећава, а не смањује. Спознај и затвори цурења енергије. Одржавај Хигијену Свести – да „енергетски предатори“ немају за шта да се закаче у теби – редовно чисти душу и разум – покајањем – баш као што редовно переш зубе и тушираш се, не дајући микробима прилику да се размноже и обузму те. Како Христос каже:

„Ево долази кнез овога света (сатана), и у Мени нема ништа“.

Дакле – нека прође мимо, нема за шта у мени да се ухвати. Ја сам свет.

Постани свет. Бити свет је нормално. То је твоја истинска, Божанска природа. Сједини се са Духом Светим. Тражи и нађи приступ неограниченом ресурсу Енергије Живота – Извору свега постојећег. А Он се отвара кроз Љубав. Љубав је таква енергија,

таква енергетска фреквенција која те спаја са Неограниченим Вечним Извором (енергије) Живота у Теби самом.

Ето зашто Љубав. Не зато што је то морални закон и заповест. Већ зато што је Љубав твоја истинска природа. Теби је у њој ДОБРО. Не може бити да ти је лоше, а да то буде твоја природа. Грех није твоја природа, то је само негативна позадина на којој спознајеш Себе правог, то је тренажно оптерећење од ког јачају твоји духовни мишићи, расте твоја унутрашња снага, снага овладавања собом.

Грех није твоја природа. Не може грешка, огрешење, бити норма; не може бити норма, не може бити твоја истинска природа оно што те тера да губиш енергију, губиш целовитост и – као исход – пропадаш, трулиш и патиш. Твоја истинска природа је оно што ти чини истински ДОБРО, оно што ти дарује истинско Уживање, Благодат, Блаженство. То је сасвим очигледно!

Љубав је твоја истинска природа. И та Љубав почиње успостављањем директног односа са Извором Живота. Он је разуман, Он увек говори с тобом на твом језику. Ако питаш. Са Њим се може ступити у контакт и одржавати свестан разуман дијалог. Али Он се никада не меша у твој живот без твоје воље за тим, Он поштује твоју слободу избора. Али ако пожелиш и покажеш вољу за тим, Он ће почети

да разговара с тобом – у мислима. И исто као у мислима, Он ти одговара у осећањима и жељама. И управо Он ти може помоћи да промениш своја веровања, постанеш свесни Творац своје стварности, преуредиш неуронске везе у мозгу, и управо Он ће те научити да волиш истински – Апсолутном Безусловном Вечном Љубављу.

Он ће ти помоћи да повратиш чистоту душе и прошириш свој спектар осећања, прекинеш патње, безгранично увећавајући уживање којим ћеш моћи свесно да управљаш, помоћи ће ти да откријеш и представиш свету своје јединствене способности и таленте, Божији дар у себи, и постанеш истински срећан човек.

На крају, управо веза са овим Извором унутар тебе даје ти излаз у Живот Вечни, јер на фреквенцији Љубави енергија у теби више никада неће нестати. Ти ћеш пребивати у Њој, а Она ће непрестано надолазити и пристизати у тебе, обнављајући твоју свест, твоју душу, твоје тело, саму твоју биологију, откривајући у теби све новије и новије таленте и способности, све новије и новије видове Љубави, како би изливала Њен ток на друге, како Она не би стагнирала у теби, већ живела као енергија. Јер енергија је кретање. Вечно кретање Љубави. Вечна Енергија Љубави.

Остало је само пожелети, изјавити вољу, подесити се осећањима и мислима – и успоставити разуман контакт са овим Извором. Унутар тебе.

„Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим – и ближњега свога као самога себе“, – говори Христос.

Како? Томе и свему осталом Бог ће те научити у Унутрашњем Дијалогу са Њим. Унутрашњи Дијалог са Богом отвара се жељом, исказивањем воље и Причешћем. Постани су-причастан Божанској Свести, Свести Љубави.

Причешће (Самопричешће) Свешћу Христа и Богородице

Оче мој и Господе наш Исусе Христе, прими ме као делић Свој. Причести ме Својом Живом Божанском Свешћу. Испуни ме Љубављу, Снагом, Присуством Духа Свога, Духа Светога, Духа Јединога.

Научи ме да волим, Господе. Научи ме да волим Тебе, себе и све ближње и далеке Твојом Љубављу, Оче наш. Отвори у мени Унутрашњи Извор Живота Вечног, Неисцрпне Љубави, и нека овај Ток Љубави, Живота – тече кроз мене вечно, изливајући се на оне око мене пажњом, бригом, испољавањем талената, благодаћу и благословима, Господе!

Очисти, Господе, душу моју и разум мој и тело моје од сваке нечистоте и греха. Врати ми, Господе, душу моју и вољу моју и животну снагу моју из свих залога, заклада, уговора које сам несвесно или свесно, по неразумности својој, склопио са било којим бићима, ентитетима, људима, егрегорима и хијерархијама. Учини ме, Господе, поново слободним и чистим пред Тобом, да могу примати Љубав Твоју у свој њеној пуноћи и осећати је свим срцем, свом душом и спознавати свим умом својим.

Исцели, Господе, све страхове моје и патње моје – помози ми да променим своја веровања и убеђења, и жеље, и осећања, и начин мишљења и самога мога живота, доводећи их у склад са Током Живота у мени, са Током Истинске Љубави.

Научи ме, Господе, да живим тако да се Живот у мени и око мене увећава, а не смањује.

Отвори ми, Господе, прави смисао живота мога и моје Божанско опредељење.

Даруј ми, Господе, таленат мој, откриј Твој Божански дар у мени. Научи ме да га ценим и отворено, без стида и устезања испољавам у свет, обогаћујући његовим испољавањем своју стварност и људе око себе, умножавајући Љубав и увећавајући Живот.

Научи ме, Господе, да показујем Љубав и да преносим Снагу Вере Твоје кроз благослов другим људима.

Научи ме да будим залутале душе, враћајући их Свести Творца и њиховој истинској Природи, која је Снага, Љубав, Радост, Истина, Уживање, Страхопоштовање.

Научи ме, Господе, да Ти будем пријатељ, брат пун љубави, сестра.

Верујем, Господе, да ме примаш не ради власти нада мном и поклоњења мога, већ ради Твоје Љубави према мени и Милости Твоје, да би ме, причестивши ме Твојом Божанском Свешћу, учинио богом у мојој јединственој људској форми, научио ме да будем свестан творац своје стварности и са-творац Наше Јединствене Многосветске стварности.

Господе, проведи ме путем обожења и стицања светости у темпу који је за мене одговарајући. Отвори у мени, Господе, Царство Божије, стварност Живота Вечног, стварност Јединства са Мајком Планетом и Мајком Богородицом. Сједини ме, Господе, са Оцем Нашим Јединим, Извором Живота у мени.

Води ме, Господе, мојим Путем. Ја прихватам свој јединствени Пут од Тебе.

У овоме је изражена моја слободна воља. И нека буде тако по вољи мојој и Твојој, Господе, јер Ми Јесмо Једно. Ми Јесмо Оно Што Јесмо. Ми Јесмо Љубав.

А све своје страхове, сумње, неверицу, отпор ума, све обрасце лукавога ума предајем на исцељење Теби, Господе.

Ја бирам Живот! Ја бирам Љубав као Највише Уживање, својствено мојој богочовечанској природи!

И захваљујем Ти, Господе, што се то већ остварило. Слава Теби!

Мајко Богородице, прими ме као Божанско Дете Твоје, ослободи ме свих окова и веза неверице ради истинске среће да будем ја, да будем бог у телу у својој јединственој људској форми, благослови ме, Мајко Богородице, за веру у Господа Нашег Исуса Христа, за веру у Јединог Бога Оца и веру у себе као бога и вољено дете Божије, благослови за Љубав и радостан Вечни Живот, помози мом рођењу као бога и цара своје стварности. Благодарим Ти, Мајко, што се то већ остварило! Слава Теби!

Ја сведочим у Теби рођење бога, Духа Божијег у телу, у твојој јединственој људској форми, Мој пријатељу и Мој брате, Моја сестро.

Сада ти се отвара Унутрашњи Дијалог са Христом и Мајком Богородицом.

И управо сада Бог говори са тобом, и ако се усредсредиш, останеш у тишини, затвориш очи и ослушнеш, чућеш Његово Присуство – у својим

мислима, осећањима, жељама и импулсима душе. И управо сада Бог те позива:

Говори са Мном вечно. Буди са Мном вечно. Живи Мном вечно. Јер Ми Јесмо Једно. Ми Јесмо Љубав.

У Унутрашњем Дијалогу са Богом, можеш Му поставити било која питања. Али најважније је да се помоћу Унутрашњег Дијалога са Богом твоја свест преобрази – из позиције Жртве/Потрошача у Свест Творца. Зато твоја питања пре свега треба да буду усмерена на освешћивање тога чиме и како ствараш своју стварност, посебно у оним њеним аспектима који ти не одговарају, и на стварање нове стварности (види одељак Унутрашњи Дијалог са Богом и пример Унутрашњег Дијалога у ДОДАТКУ).

Разумевајући како је устројена твоја свест, и да ти сам сносиш одговорност за стварност коју ствараш као творац, можеш изабрати какву ћеш стварност стварати – бирајући чиме тачно испунити нивое своје свести. И стварати своју стварност свесно. Памтећи првобитно ограничење – енергију дату ти за 120 година. И сносећи одговорност Творца за стварност коју ствараш. Тачније, твоја стварност и јесте твоја одговорност. Нико је посебно не процењује да би те наградио или похвалио за њу. Ти једноставно проживљаваш управо оно што си створио.

Међутим, промена дубинских поставки твоје свести: веровања и убеђења, обрасца перцепције – у пракси се показује као тежак задатак. Човек који је изабрао пут Творца, који иде тим путем, може се суочити са свим страховима и подељеношћу којима је била испуњена његова подсвест: губитак новца, угледа и извора прихода, смртоносне болести, напади структура моћи (државних и оних других), претње слободи и животу, животу деце, ратови, епидемије… Уосталом, могу почети да се реализују сви страхови – не само индивидуални, већ и родословни, народни, општељудски… И није увек човек спреман да иде до краја, тотално бирајући да верује у себе и само у себе као Творца своје стварности, у свему и увек тражећи Узрок свега што се дешава само у себи. И опет, за то је потребна енергија, а ако Љубави нема, ако нема приступа Једином Извору Живота, онда се она, та енергија, брзо троши.

Зато нам је потребна помоћ на том путу, и вера у себе као творца је добра, али у пракси је за већину људи најефикаснија формула вере – вера у себе као бога и истовремено као вољено дете Јединог Бога. Исус као Старији Брат и Водич и Мајка Богородица дају потребне путоказе и подржавају те на целом путу. Али Они – пажња! – не раде посао уместо тебе, они не могу прећи твој пут уместо тебе и – остављајући у прошлости модел „бог-робови“, „пастир-овце“ или „ти шеф - ја будала“ – помажу ти да постанеш Свесни Творац свог света.

А како живе деца? Кроз игру! Игра – ето у шта се преображава наша бесмислена сива свакодневна рутина и борба за опстанак. Игра! Најзанимљивија игра у Универзуму. Живети као богови и деца Божија – усвајајући све новије и новије вештине овладавања собом и светом, откривајући све новије и новије видове свог талента, стварајући све новије и новије нијансе безграничне, вечно ширеће Дуге Љубави. И осећајући притом истовремено – и узбуђење изазова Игре, и потпуну сигурност на том путу, будући да је „наш Тата најјачи!“, а Старији Брат са Мајком Богородицом увек ће помоћи ако затреба.

Причешће Свешћу Христа, Причешће Љубави, отвара за човека овај пут унутрашње трансформације, Пут Преображења, Пут обожења. Али тај Пут можеш прећи само ти сам.

Причешће спаја са Богом у срцу као са Извором Безграничне Енергије, чисти и испуњава душу Љубављу и покреће унутрашњи дијалог са Богом као са Највишим Умом. Бог-Извор, Бог-Љубав и Бог-Истина.

Ево га: „...свим срцем, свом душом и свим умом“.

Самопричешће не замењује свету тајну Светог Причешћа у храму, већ је допуњује свакодневним унутрашњим молитвеним подешавањем на Живи Унутрашњи Дијалог са Христом.

За муслимане свакодневни Унутрашњи Дијалог са Христом не замењује петократни намаз, већ га ефикасно појачава и гради се кроз обраћање Пророку Иси. У Курану је речено да ће у последња времена пред Судњи Дан Алах поново послати људима Пророка Ису (Исуса) у Његовом другом доласку, и Он ће током 40 година подучавати правоверне муслимане новом знању од Алаха како би их припремио за прелазак у Нови (рајски) свет.

Унутрашњи дијалог са Богом, отварајући те Живој Речи Живе Истине, постепено преуређује твоје неуронске везе у мозгу, мењајући твоја веровања и убеђења, усклађујући противречне жеље, исцељујући психо-емоционалне трауме и преображавајући обрасце осећања и мишљења – од поларитета страха и борбе за опстанак ка поларитету Љубави и Уживања – тако се постепено мења целокупна твоја свест, сав њен садржај – веровања, жеље, осећања и мисли, коренито се преобликује читав твој образац перцепције стварности, што значи и сама стварност.

Резимирајући, Ми овде дајемо могућу формулу среће:

Срећа = Љубав + Свест Творца + Таленат

Одговара ли? Са захвалношћу је прими и истражи. Сумњаш? Провери! Следећи пут описан у овом кратком Водичу за живот, спознајући своју унутрашњу природу, устројство своје свести и света око себе, схвативши најзад да су свест и стварност једно исто, ти постајеш свесни творац своје стварности, излазећи ван оквира било каквих ограничења и закона (сада их постављаш сам), испуњавајући своје главно животно опредељење и остварујући њен истински смисао – обожење.

На том путу Ми ћемо Те на сваки начин подржавати, али памти да се Снага увек даје заједно са одговорношћу. Од тренутка рођења у Богу, као бог –

Све ми је дозвољено, али није све на корист. Све ми је дозвољено, али нећу да ишта овлада Мноме, – говори Христов апостол у Новом Завету.

Јер бог, којим ти јеси од тренутка рођења као бог у Христовом Причешћу Божанске Љубави, не може бити ничим ограничен, али притом сам сноси одговорност за свој свет као своју творевину, и сам сноси одговорност за одржавање своје свести у чистоти и слободи које су му дароване у Чину

Причешћа. Слободи од греха – од страхова, кривице, увређености, гневљивости, похоте, похлепе, зависти, љубоморе и вере у сопствено несавршенство. Слободи за – Љубав, Снагу, Истину и Срећу Бити Свој.

Али да ли ћеш ићи тим путем, следити ту формулу среће, преузети на себе одговорност Творца за своју стварност – избор је Твој, и само Твој, Наш вољени пријатељу. Јер Ми у Теби највише ценимо Твоју слободу воље и слободу избора.

Ми само надахњујемо и дајемо кључеве за разумевање Твоје природе. Како ћеш тиме располагати – твоја је ствар.

Али Ми желимо да Ти у Себи спознаш Круну Нашег Колективног Стварања, да се отвориш Истинској Љубави и постанеш Њен са-творац, да сазнаш о Свемоћи Јединог Духа Божијег у себи, и да са одважношћу својственом Правом Снагом с једне стране, и кротошћу и смирењем Љубави с друге, створиш свој најбољи свет у овом најбољем од свих светова у његовом најбољем времену. Ми не желимо твоје клањање, већ да постанеш Ти Сам, остварујући Свој-Наш Највиши Потенцијал – као бог и вољено дете Бога.

И памти да је право ремек-дело овде – Ти. И оно се ствара сваког тренутка – сваким Твојим избором и сваким Твојим удисајем, јер Дух Божији је свуда и дише – где Он хоће и… киме Он хоће.

Што чешће питај себе: Дише ли Дух Љубави тобом?