89. Ал-Фајр

1Тако ми зоре

2и десет ноћи

3и парног и непарног

4и ноћи када настаје

5зар то паметном заклетва није

6Зар не знаш шта је твој Господар урадио са народом Ад

7Са становницима Ирема, пуног палата на ступовима

8којима није било равних ни у једној земљи

9и са Семудом, који су клесали стене у долини

10а и са фараоном, који је имао војску

11који су на Земљи били охоли

12и смутње на њој умножили

13па је твој Господар бич патње на њих спустио

14а твој Господар, заиста, све надгледа

15А човек, када га његов Господар искуша па му почаст укаже и благодатима га обаспе, каже: „Мој Господар је мене почаствовао!“

16А кад га искуша и његову опскрбу учини оскудном, онда каже: „Мој Господар ме је понизио!“

17А није тако! Ви пажњу сирочету не указујете

18и да се нахрани пуки сиромах – један другога не подстичете

19а наследство похлепно једете

20и богатство претерано волите

21Уистину, када Земља буде здробљена у комадиће

22и када дође твој Господар, а анђели буду све ред до реда

23и када тај дан Пакао буде примакнут, тада ће човек да се сети - а на шта му је сећање

24И рећи ће: „Камо среће да сам се за овај живот припремио!“

25А тај Дан нико неће као Он да кажњава

26и нико неће као Он у окове да окива

27А ти, о душо смирена

28врати се Господару своме задовољна, а и Он тобом задовољан

29па уђи и буди међу Мојим слугама

30и уђи у Мој Рај