51. Adh-Dhaariyat

1Tako Mi onih koji rasijavaju vijanjem

2Pa onih koji teret nose

3Te onih koji teku lagahno

4Te onih koji raspodjeljuju naredbom

5Uistinu, ono čime vam se prijeti, Istina je

6I doista, Sud će se zbiti

7Tako Mi neba punog putanja

8Uistinu, vi ste u govoru različiti

9Okreće se od njega ko je odvraćen

10Prokleti bili lažljivci

11Oni koji su u gamretu nemarni

12Pitaju: “Kad će Dan sudnji?”

13Onog dana kad oni budu na vatri mučeni

14“Iskusite fitneluk svoj. Ovo je ono šta ste požurivali.”

15Uistinu, bogobojazni će u baščama i izvorima biti

16Uzimaće ono šta im da Gospodar njihov. Uistinu, oni su prije toga bili dobročinitelji

17Malo je bilo što su od noći spavali

18I ranim zorama oni su oprost tražili

19I u imecima njihovim za prosjaka i lišenog dio je bio

20A na Zemlji su znaci za uvjerene

21I u dušama vašim. Pa zar ne vidite

22I na nebu je opskrba vaša i ono šta vam se obećava

23Pa tako mi Gospodara neba i Zemlje, doista je to Istina, kao što vi govorite

24Da li ti je stiglo kazivanje o gostima Ibrahimovim časnim

25Kad uđoše k njemu, pa rekoše: “Selam!” Reče: “Selam, ljudi neznani.”

26Tad se izmače do porodice svoje, te donese tele debelo

27Pa im ga primače. Reče: “Zar nećete jesti?”

28Tad osjeti od njih strah. Rekoše: “Ne boj se!” I obradovaše ga dječakom učenim

29Tad priđe žena njegova u galami, pa udari lice svoje i reče: “Starica, nerotkinja!”

30Rekoše: “Tako! Rekao Gospodar tvoj. Uistinu, On, On je Mudri, Znalac.”

31Reče: “Pa šta je posao vaš, o izaslanici?”

32Rekoše: “Uistinu, mi smo poslani narodu zločinaca

33Da na njih spustimo kamenje glineno

34Kod Gospodara tvog označeno za razuzdane.”

35Pa izvedosmo onog ko je u njemu bio od vjernika

36Ta nismo u njemu našli, osim kuću muslimana

37I ostavismo u njemu znak za one koji se plaše kazne bolne

38I u Musau, kad ga poslasmo faraonu sa autoritetom jasnim

39Pa se odvratio s osloncem svojim, i rekao: “Čarobnjak ili luđak!”

40Pa smo dograbili njega i vojske njegove, te ih bacili u more, a on je bio prijekora vrijedan

41I u Adu, kad na njih poslasmo vjetar jalovi

42Nije poštedio ništa što je dohvatio, a da ga nije učinio kao truhlež

43I u Semudu, kad im je rečeno: “Uživajte neko vrijeme!”

44Pa su se oglušili o naredbu Gospodara svog, te ih je udario grom, a oni su gledali

45Tad nikako nisu mogli ustati, niti se odbraniti

46I narodu Nuhovom od ranije. Uistinu, oni su bili narod grješnika

47A nebo - sazdali smo ga energijama - i uistinu, Mi smo Širitelji

48A Zemlju - raširili smo je - pa divni su Oni koji su prostrli

49I od svake stvari stvorili smo par, da biste se vi poučili

50“Zato bježite k Allahu; uistinu, ja sam vam od Njega opominjač jasni

51I ne stavljajte uz Allaha boga drugog. Uistinu, ja sam vam od Njega opominjač jasni.”

52Isto tako, nije došao onima prije njih nijedan poslanik, a da nisu rekli: “Čarobnjak” ili “Luđak!”

53Zar su to oporučivali jedni drugima? Naprotiv, oni su bili narod prekršitelja

54Pa okreni se od njih, ta nećeš ti biti prekoren

55I opominji, pa uistinu će opomena koristiti vjernicima

56A stvorio sam ljude i džinne jedino da Me obožavaju

57Ne želim od njih nikakvu opskrbu, niti želim da Me hrane

58Uistinu! Allah! On je Opskrbljivač, Posjednik energije, Jaki

59Pa uistinu, oni koji čine zulm, imaće udio sličan udjelu drugova njihovih. Zato neka Me ne požuruju

60Pa teško onima koji ne vjeruju, od Dana njihovog kojim im se prijeti