27. An-Naml

1Ta. Sin. To su znaci Kur’ana i Kitaba jasnog

2Upute i radosne vijesti vjernicima

3Onima koji obavljaju salat i daju zekat, a oni, oni su u Ahiret uvjereni

4Uistinu, oni koji ne vjeruju u Ahiret, uljepšali smo im djela njihova, pa oni lutaju

5To su oni koji će imati zlu kaznu, i oni, oni će na Ahiretu biti gubitnici

6A uistinu, ti primaš Kur’an od Mudrog, Znalca

7Kad reče Musa porodici svojoj: “Uistinu, ja sam opazio vatru; donijet ću vam od nje vijest ili ću vam donijeti plamenu baklju, da biste se vi ogrijali.”

8Pa pošto joj dođe, bi pozvan: “Blagoslovljen je ko je u vatri i ko je oko nje! I neka je slava Allahu, Gospodaru svjetova

9O Musa! Uistinu! To sam Ja, Allah, Moćni, Mudri

10I baci štap svoj!” Pa pošto ga vidje da vijuga kao da je on džinn, okrenu se bježeći i ne obazirući se: “O Musa! Ne boj se! Uistinu, kod Mene se ne plaše izaslanici

11Izuzev ko učini zulm, zatim zamijeni dobrim poslije zla; pa uistinu, Ja sam Oprosnik, Milosrdni

12I zavuci ruku svoju u njedra svoja, izaći će bijela, bez ozljede! (Jedan) od devet znakova za faraona i narod njegov. Uistinu, oni su narod grješnika.”

13Pa pošto im dođoše znakovi Naši vidljivi, rekoše: “Ovo je sihr očiti.”

14I zanijekaše ih - a bile su u njih uvjerene duše njihove - nepravedno i oholo. Pa pogledaj kakav je bio kraj mufsida

15I doista smo dali Dawudu i Sulejmanu znanje, a govorili su: “Hvala Allahu koji nas je odlikovao nad mnogima od Njegovih robova vjernika.”

16I naslijedi Sulejman Dawuda i reče: “O ljudi! Naučeni smo govoru ptičijem i dato nam je od svake stvari. Uistinu, ovo je ta blagodat očita.”

17I skupiše se Sulejmanu vojske njegove od džinna i ljudi, i ptica - a oni raspoređeni

18Dok, kad dođoše dolini mrava, reče mrav: “O mravi! Uđite u nastambe svoje (da) vas ne zgnječi Sulejman i vojske njegove, a oni ne opaze.”

19Tad se nasmiješi zasmijan govorom njegovim i reče: “Gospodaru moj! Potakni me da zahvaljujem na blagodati Tvojoj koju si podario meni i roditeljima mojim, i da radim dobro koje će Te zadovoljiti, i daj mi da uđem milošću Tvojom među robove Tvoje dobre.”

20I pretraži ptice, pa reče: “Šta mi je? Ne vidim pupavca, ili je među odsutnima

21Sigurno ću ga kazniti kaznom žestokom, ili ću ga sigurno preklati ili će mi sigurno dati dokaz jasan.”

22Tad se (pupavac) zadrža nedugo, te reče: “Saznao sam ono šta nisi znao, i donio ti iz Sabe vijest sigurnu

23Uistinu! Ja sam našao ženu (koja) vlada njima, i (kojoj) je dato od svake stvari, a ona ima prijestolje veličanstveno

24Našao sam nju i narod njen padaju na sedždu Suncu mimo Allaha, a uljepšao im je šejtan djela njihova, te ih okrenuo od puta, pa se oni ne upućuju

25Pa ne padaju na sedždu Allahu Koji izvodi skriveno na nebesima i Zemlji, i zna šta krijete i šta objelodanjujete

26Allah je - nema boga osim Njega - Gospodar Arša veličanstvenog.”

27(Sulejman) reče: “Vidjećemo da li istinu govoriš ili si od lažaca

28Odnesi ovo moje pismo, pa im ga baci, zatim se okreni od njih i vidi šta vraćaju.”

29(Bilkis) reče: “O uglednici! Uistinu meni - meni je bačeno pismo plemenito

30Uistinu, ono je od Sulejmana, i uistinu ono je: ’U ime Allaha, Milostivog, Milosrdnog!’

31Ne uzdižite se nada mnom i dođite mi pokorni.”

32Reče: “O velikani! Izjasnite mi se o stvari mojoj, neću biti donosilac odluke, dok mi ne posvjedočite.”

33Rekoše: “Mi smo posjednici moći i posjednici sile žestoke, a komanda je do tebe; zato gledaj šta ćeš narediti.”

34Reče: “Uistinu, kad kraljevi uđu u grad, unerede ga i učine ugledne stanovnike njegove poniženim; i tako (uvijek) rade

35I uistinu, ja ću im poklon poslati, te ću vidjeti s čim se vraćaju izaslanici.”

36Pa pošto (izaslanik) dođe Sulejmanu, (Sulejman) reče: “Zar da me privučete bogatstvom? Pa ono što mi je dao Allah bolje je od onog šta je dao vama. Šta više, vi s poklonom svojim likujete.”

37“Vrati se njima. Pa sigurno ćemo im doći sa vojskama nad kojima oni neće imati moć, i sigurno ćemo ih protjerati iz nje ponižene, i oni će biti prezreni.”

38Reče: “O velikani! Koji od vas će mi donijeti prijesto njen, prije no što mi dođu pokorni?”

39Reče Ifrit od džinna: “Ja ću ti ga donijeti prije no što ustaneš sa mjesta svog. A uistinu, ja sam za to jak, pouzdan.”

40Onaj kod kojeg je znanje iz Knjige, reče: “Ja ću ti ga donijeti prije no što ti se vrati treptaj tvoj.” Pa pošto ga vidje kod sebe postavljenog, (Sulejman) reče: “Ovo je iz blagodati Gospodara mog, da bi me iskušao - zahvaljujem li ili ne zahvaljujem. A ko zahvaljuje, pa samo zahvaljuje za dušu svoju; a ko poriče - pa uistinu! Gospodar moj je Neovisni, Plemeniti.”

41Reče: “Prerušite za nju prijesto njen! Vidjećemo da li će se uputiti ili će biti od onih koji se ne upućuju.”

42Pa pošto ona dođe, bi rečeno: “Je li ovakav prijesto tvoj?” Reče: “Kao da je to on.” A nama je dato znanje prije nego njoj i muslimani smo

43A spriječilo je nju ono šta je obožavala mimo Allaha. Uistinu, ona je bila iz naroda nevjernika

44Bi joj rečeno: “Uđi u dvoranu!” Pa pošto je vidje, pomisli to je pučina, i odgoli potkoljenice svoje. Reče (Sulejman): “Uistinu, to je dvorana staklima popločana.” Reče (ona): “Gospodaru moj! Uistinu, ja sam učinila zulm duši svojoj i predajem se sa Sulejmanom Allahu, Gospodaru svjetova.”

45I doista smo Semudu poslali brata njihovog Saliha: “Obožavajte Allaha!” Tad gle! Oni dvije skupine (koje) se prepiru

46Reče: “O narode moj! Zašto požurujete zlo prije dobrog? Zašto ne tražite oprost od Allaha, da bi vam se ukazala milost?”

47Rekoše: “Zlo slutimo s tobom i s onim ko je s tobom,.” Reče: “Zloslutnost vaša je kod Allaha. Naprotiv, vi ste narod koji se iskušava.”

48I bilo je u gradu devet osoba, fesad su činili na Zemlji, a nisu sređivali

49Rekoše: “Zakunite se Allahom, (da) ćemo sigurno srediti njega i porodicu njegovu noću, zatim ćemo sigurno reći prijatelju njegovom: ’Nismo prisustvovali uništenju porodice njegove, a uistinu, mi smo istiniti.”

50A pleli su spletku i pleli smo spletku, a oni ne opaziše

51Pa pogledaj kakav je bio kraj spletke njihove, da smo Mi uništili njih i narod njihov, sve

52Pa to su kuće njihove, puste zbog toga što su činili zulm. Uistinu, u tome je znak za ljude koji znaju

53I spasili smo one koji su vjerovali i bojali se

54I Luta! Kad reče narodu svom: “Zar ćete razvrat činiti, a vi gledati

55Zar vi uistinu ljudima prilazite strašću, mimo žena? Šta više, vi ste narod koji ne zna.”

56Pa je odgovor naroda njegovog bio jedino što rekoše: “Istjerajte porodicu Lutovu iz naselja vašeg! Uistinu, oni su ljudi koji se čiste!”

57Tad spasismo njega i porodicu njegovu, izuzev žene njegove. Odredili smo za nju da bude od zaostalih

58I izlili na njih kišu. Pa zle li kiše opomenutih

59Reci: “Hvala Allahu i selam neka je robovima Njegovim koje je odabrao!” Da li je Allah bolji ili ono šta pridružuju

60Ili, Ko je stvorio nebesa i Zemlju, i spušta vam s neba vodu - pa damo da njome izniknu vrtovi krasni? Nije za vas (moguće) da učinite da izraste drveće njihovo. Ima li bog uz Allaha? Naprotiv, oni su ljudi koji izjednačuju

61Ili, Ko je učinio Zemlju staništem, i načinio kroz nju rijeke, i načinio na njoj planine stabilne, i načinio između dva mora barijeru? Ima li bog uz Allaha? Naprotiv, većina njih ne zna

62Ili, Ko odgovara nevoljniku kad Ga priziva, i otklanja zlo i čini vas halifama Zemlje? Ima li bog uz Allaha? Malo što se poučavate

63Ili, Ko vas vodi u tminama kopna i mora, i Ko šalje vjetrove kao radosne vijesti ispred milosti Njegove? Ima li bog uz Allaha? Uzvišen neka je Allah od onog šta pridružuju

64Ili, Ko je počeo stvaranje zatim ga ponavlja, i Ko vas opskrbljuje s neba i Zemlje? Ima li bog uz Allaha? Reci: “Donesite dokaz vaš, ako ste istiniti.”

65Reci: “Ne zna nevidljivo ko je na nebesima i Zemlji, izuzev Allah, i ne opažaju kad će biti podignuti.”

66Naprotiv! Seže li znanje njihovo u Ahiret? Naprotiv, oni su u sumnji o njemu. Šta više, oni su o njemu slijepci

67I govore oni koji ne vjeruju: “Hoćemo li kad budemo prah, mi i očevi naši, hoćemo li uistinu biti izvedeni

68Doista, ovo nam je obećavano, nama i očevima našim od ranije. Ovo su samo priče ranijih.”

69Reci: “Putujte po Zemlji pa vidite kakav je bio kraj zločinaca.”

70I ne žalosti se nad njima, i ne budi u tjeskobi zbog onog šta spletkare

71A govore: “Kad će ovo obećanje, ako ste istiniti?”

72Reci: “Možda vas slijedi dio onog šta požurujete.”

73A uistinu, Gospodar tvoj je Vlasnik blagodati nad ljudima, međutim, većina njih ne zahvaljuje

74I uistinu, Gospodar tvoj zna šta kriju grudi njihove, a šta objelodanjuju

75I nema ništa skriveno na nebu i Zemlji, a da nije u Knjizi jasnoj

76Uistinu, ovaj Kur’an kazuje sinovima Israilovim većinom o onom u čemu se oni razilaze

77I uistinu, on je Uputa i milost vjernicima

78Uistinu! Gospodar tvoj će presuditi među njima sudom Svojim, a On je Moćni, Znalac

79Zato se pouzdaj u Allaha, uistinu si ti na Istini jasnoj

80Uistinu, ti nećeš pročuti mrtve, niti ćeš učiniti da čuju gluhi poziv, kad se okrenu vračajući se

81I nisi ti vodič slijepcima iz zablude njihove. Pročut ćeš samo onog ko vjeruje u ajete Naše, ta oni su muslimani

82I kad padne Riječ protiv njih, izvešćemo im životinju iz Zemlje, (koja) će im govoriti da ljudi u znakove Naše nisu uvjereni

83A na Dan kad od svake umme saberemo skupinu, od onog ko je poricao ajete Naše, tad će oni biti raspoređeni

84Dok, kad dođu, reći će: “Jeste li poricali ajete Moje, a niste ih obuhvatili znanjem? Ili šta ste to radili?”

85I past će protiv njih Riječ što su činili zulm, pa oni neće govoriti

86Zar ne vide da smo mi načinili noć da se smire u njoj, a dan (da daje) vidljivost? Uistinu, u tome su znaci za ljude koji vjeruju

87A na Dan kad se puhne u sur, pa se prestraši ko je na nebesima i ko je na Zemlji, izuzev koga htjedne (izuzeti) Allah, a svi će doći Njemu ponizni

88I vidiš planine, misliš nepokretne su, a one se kreću kretanjem oblaka. Djelovanje je Allaha Koji je usavršio svaku stvar. Uistinu! On je o onom šta činite Obaviješteni

89Ko dođe s dobrim djelom, pa imaće on od njega bolje i oni će od straha Tog dana biti sigurni

90A ko dođe sa zlodjelom, pa baciće se lica njihova u vatru. Da li ćete biti plaćeni, osim kako ste radili

91Samo mi je naređeno da obožavam Gospodara ovog grada, koji ga je posvetio, a Njegova je svaka stvar. I naređeno mi je da budem od muslimana

92I da učim Kur’an. Pa ko se uputi, pa samo se upućuje za dušu svoju; a ko zaluta, tad reci: “Ja sam samo od opominjača.”

93I reci: “Hvala Allahu, pokazaće vam znakove Svoje pa ćete ih prepoznati.” A nije Gospodar tvoj nehajan prema onom šta radite