26. Eš-Šu'ara

1Ta. Sin. Mim

2To su znaci Kitaba jasnog

3Možda bi ti uništio dušu svoju, što oni nisu vjernici

4Kad bismo htjeli, spustili bismo na njih s neba znak, pa bi mu povili vratove svoje ponizno

5I nije im došla nijedna nova opomena od Milostivog, a da nisu bili od nje odvraćeni

6Pa doista su poricali, pa doći će im vijesti o onom čemu su se izrugivali

7Zar ne vide zemlju, koliko smo dali da iz nje iznikne od svake vrste plemenite

8Uistinu, u tome je znak. A većina njih nisu vjernici

9I uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni, Milosrdni

10A kad Gospodar tvoj pozva Musaa: “Idi narodu zalima

11Narodu faraonovom. Zar se neće pobojati?”

12Reče: “Gospodaru moj! Uistinu, ja se bojim da će me poreći

13I stežu se grudi moje, i ne oslobađa se jezik moj, zato pošalji Harunu

14I imaju oni protiv mene zločin, pa se bojim da će me ubiti.”

15Reče: “Nikako! Pa idite obojica sa znacima Našim. Uistinu, Mi ćemo biti uz vas slušajući

16Pa dođite faraonu, te recite: ’Uistinu, mi smo poslanici Gospodara svjetova

17Pošalji s nama sinove Israilove!”

18(Faraon) reče: “Zar te nismo među nama odgojili (kao) dijete? I boravio si među nama (mnoge) godine života svog

19I učinio si djelo svoje koje si učinio. A ti si od nezahvalnika.”

20Reče: “Počinio sam ga tad kad sam ja bio od zalutalih

21Tad sam pobjegao od vas pošto sam vas se uplašio, pa me je obdario Gospodar moj sudom, i učinio me (jednim) od izaslanika

22A to je blagodat kojom mi prigovaraš - da si porobio sinove Israilove.”

23Faraon reče: “A šta je Gospodar svjetova?”

24(Musa) reče: “Gospodar nebesa i Zemlje i onog između njih, ako ste uvjereni.”

25(Faraon) reče onima oko sebe: “Zar ne čujete?”

26(Musa) reče: “Gospodar vaš i Gospodar predaka vaših ranijih.”

27(Faraon) reče: “Uistinu, poslanik vaš koji vam je poslan, je luđak!”

28(Musa) reče: “Gospodar Istoka i Zapada i onog što je između njih, ako shvatate.”

29(Faraon) reče: “Ako uzmeš drugog boga sem mene, sigurno ću te učiniti (jednim) od zatvorenika.”

30(Musa) reče: “Zar kad ti donesem stvar očitu?”

31(Faraon) reče: “Pa daj je, ako si od istinitih!”

32Tad (Musa) baci štap svoj, pa gle: on zmija očita

33I izvuče ruku svoju, tad gle: ona bijela za gledatelje

34(Faraon) reče uglednicima oko sebe: “Uistinu, ovo je čarobnjak znalac

35Želi da vas izvede iz zemlje vaše sihrom svojim; pa šta naređujete?”

36Rekoše: “Ostavi njega i brata njegovog, a pošalji u gradove sakupljače

37Dovešće ti svakog čarobnjaka znalca.”

38Pa su sakupljeni čarobnjaci za određeno vrijeme dana poznatog

39I bi rečeno ljudima: “Jeste li vi sakupljeni

40Da bismo mi slijedili čarobnjake, ako oni budu pobjednici?”

41Pa pošto čarobnjaci dođoše, rekoše faraonu: “Hoćemo li mi uistinu imati nagradu, ako mi budemo pobjednici?”

42Reče: “Da, i uistinu ćete tad biti od približenih.”

43Musa im reče: “Bacite vi šta ćete baciti!”

44Tad baciše konope svoje i štapove svoje i rekoše: “Tako nam moći faraonove, uistinu mi, mi smo pobjednici.”

45Tad Musa baci štap svoj, pa gle: on proguta ono šta su lažirali

46Tad se čarobnjaci baciše na sedždu

47Rekoše: “Vjerujemo u Gospodara svjetova

48Gospodara Musaovog i Harunovog.”

49Reče: “Povjerovaste mu prije no što sam vam dopustio. Uistinu, on je vaš velikan koji vas je poučio sihru! Pa sigurno ćete saznati. Sigurno ću odsijeći ruke vaše i noge vaše unakrst, i sigurno ću vas sve raspeti.”

50Rekoše: “Nije šteta! Uistinu, mi smo Gospodaru našem povratnici

51Uistinu! Mi žudimo da nam Gospodar naš oprosti greške naše jer smo prvi vjernici.”

52I objavismo Musau: “Kreni s robovima Mojim noću, uistinu, vi ćete biti slijeđeni.”

53Tad posla faraon u gradove sakupljače

54“Uistinu, ovi su grupa mala

55I uistinu, oni su nas rasrdili

56I uistinu, mi smo svi oprezni.”

57Pa ih izvedosmo iz vrtova i izvora

58I riznica i mjesta plemenitog

59Isto tako. I dali smo ih u naslijeđe sinovima Israilovim

60Pa su ih slijedili kad se Sunce rađalo

61Pa pošto se vidješe dvije skupine, drugovi Musaovi rekoše: “Uistinu, mi smo sustignuti.”

62Reče: “Nikako! Uistinu, sa mnom je Gospodar moj, uputiće me.”

63Tad objavismo Musau: “Udri štapom svojim more!” Tad se razdvoji, te svaki dio bi kao brijeg velik

64I približismo tamo druge

65I spasismo Musaa i onog ko je bio s njim, sve

66Potom potopismo druge

67Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisu vjernici

68I uistinu, Gospodar tvoj! On je Moćni, Milosrdni

69I izrecituj im vijest o Ibrahimu

70Kad reče ocu svom i narodu svom: “Šta obožavate?”

71Rekoše: “Obožavamo idole, pa smo stalno njima privrženi.”

72Reče: “Da li vas čuju kad prizivate

73Ili vam koriste ili štete?”

74Rekoše: “Naprotiv, našli smo očeve naše, tako čine.”

75Reče: “Pa vidite li šta obožavaste

76Vi i očevi vaši stariji?”

77Pa uistinu, oni su moji neprijatelji, izuzev Gospodara svjetova

78Koji me je stvorio, pa me On uputio

79I Onaj koji me hrani i napaja me

80I kad se razbolim, tad me On liječi

81I Koji će me usmrtiti, zatim me oživiti

82I Koji će mi - nadam se - oprostiti grešku moju na Danu sudnjem

83Gospodaru moj! Daruj mi sud i priključi me pravednima

84I učini me jezika istinitog u kasnijim (pokoljenjima)

85I učini me od nasljednika bašče uživanja

86I oprosti ocu mom, uistinu, on je bio od zalutalih

87I ne ponizi me na Dan kad budu podignuti

88Dan kad neće koristiti bogatstvo, niti sinovi

89Izuzev onom ko dođe Allahu sa srcem zdravim

90I približiće se Džennet bogobojaznima

91I pokazaće se džehim zabludjelima

92I biće im rečeno: “Gdje je to šta ste obožavali

93Mimo Allaha? Hoće li pomoći vama ili pomoći sebi?”

94Tad će biti u njega strmoglavljeni oni, i oni koji su zavodili

95I vojske Iblisove zajedno

96Govoriće - a oni će se u njemu svađati

97“Tako nam Allaha, bili smo doista u zabludi očitoj

98Kad smo vas izjednačavali sa Gospodarom svjetova

99A zaveli su nas jedino zločinci

100Zato mi nemamo nikakvih posrednika

101Niti prijatelja bliska

102Pa da nam je povratak, pa da budemo od vjernika!”

103Uistinu! U tome je znak, a većina njih nisu vjernici

104A uistinu, Gospodar tvoj! On je Moćni, Milosrdni

105Narod Nuhov je poricao izaslanike

106Kad im reče brat njihov Nuh: “Zar se ne bojite

107Uistinu! Ja sam vama poslanik pouzdan

108Zato se bojte Allaha i mene poslušajte

109A ne tražim od vas za to nikakvu nagradu, nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova

110Zato se bojte Allaha i mene poslušajte!”

111Rekoše: “Zar da tebi vjerujemo, a slijede te najjadniji?”

112Reče: “A nemam ja znanje o onom šta rade

113Obračun njihov je jedino do Gospodara mog, kad biste zapazili

114I nisam ja progonitelj vjernika

115Ja sam samo opominjač jasni.”

116Rekoše: “Ako ne prestaneš, o Nuhu, sigurno ćeš biti od kamenovanih.”

117Reče: “Gospodaru moj! Uistinu, moj narod me poriče

118Zato presudi između mene i između njih presudom, i spasi mene i onog ko je sa mnom od vjernika.”

119Pa spasismo njega i onog ko je bio s njim, u lađi natovarenoj

120Zatim smo poslije potopili preostale

121Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisu vjernici

122I uistinu, Gospodar tvoj! On je Moćni, Milosrdni

123Ad je poricao izaslanike

124Kad im reče brat njihov Hud: “Zar se ne bojite

125Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani

126Zato se bojte Allaha i poslušajte mene

127A ne tražim od vas za to nikakvu nagradu, nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova

128Gradite li na svakoj uzvišici obilježje, poigravate se

129I gradite tvrđave, da biste se vi ovjekovječili

130I kad napadate, napadate (kao) tirani

131Zato se bojte Allaha i poslušajte mene

132I bojte se Onog koji vas je pomogao onim šta znate

133Pomogao vas je stokom i sinovima

134I baščama i izvorima

135Uistinu! Ja se plašim nad vama kazne Dana strahovitog.”

136Rekoše: “Isto nam je da li ti wazio ili ne bio od waiza

137Ovo je samo običaj ranijih

138I nećemo mi biti kažnjeni.”

139Tad su ga porekli, pa smo ih uništili. Uistinu! U tome je znak, a većina njih nisu vjernici

140A uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni, Milosrdni

141Poricao je Semud izaslanike

142Kad im reče brat njihov Salih: “Zar se ne bojite

143Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani

144Zato se bojte Allaha i poslušajte mene

145A ne tražim od vas za to nikakvu nagradu, nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova

146Hoćete li biti ostavljeni u onom šta je ovdje, sigurni

147U baščama i izvorima

148I usjevima i palmama - plodovi njihovi zreli

149I klešete iz brda kuće spretno

150Zato se bojte Allaha i poslušajte mene

151I ne slušajte naredbu rasipnika

152Koji čine fesad na Zemlji i ne popravljaju.”

153Rekoše: “Ti si samo od opčinjenih

154Ti si samo smrtnik sličan nama. Pa daj znak ako si od istinitih.”

155Reče: “Ovo je deva. Imaće ona napajanje, i vi ćete imati napajanje dana poznatog

156I ne dotičite je zlom, pa da vas snađe kazna Dana strahovitog.”

157Pa je raniše, i postaše pokajanici

158Tad ih spopade kazna. Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisu vjernici

159A uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni, Milosrdni

160Narod Lutov je poricao izaslanike

161Kad im reče brat njihov Lut: “Zar se ne bojite

162Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani

163Zato se bojte Allaha i poslušajte mene

164A ne tražim od vas za to nikakvu nagradu, nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova

165Zar pristupate muškarcima između svjetova

166A ostavljate šta vam je stvorio Gospodar vaš od žena vaših? Šta više, vi ste narod prestupnika.”

167Rekoše: “Ako ne prestaneš o Lute, sigurno ćeš biti od protjeranih.”

168Reče: “Uistinu, ja sam od mrzitelja posla vašeg

169Gospodaru moj! Spasi mene i porodicu moju od onog šta rade!”

170Pa smo spasili njega i svu njegovu porodicu

171Izuzev starice među zaostalima

172Zatim smo uništili druge

173A izlili smo na njih kišu. Pa zle li kiše opominjanih

174Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisu vjernici

175I uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni, Milosrdni

176Poricali su stanovnici Ejke izaslanike

177Kad njima reče Šuajb: “Zar se ne bojite

178Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani

179Zato se bojte Allaha i poslušajte mene

180A ne tražim od vas nikakvu nagradu za to, nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova

181Ispunjavajte mjeru i ne budite od zakidatelja

182Vagajte mjerilom ispravnim

183I ne umanjujte ljudima stvari njihove, niti pravite nered na Zemlji čineći fesad

184I bojte se Onog koji je stvorio vas i pokoljenja ranija.”

185Rekoše: “Ti si samo od opčinjenih

186I ti si samo smrtnik sličan nama i smatramo te sigurno (jednim) od lažaca

187Pa daj da padne na nas komad neba, ako si od istinitih.”

188Reče: “Gospodar moj je Najbolji znalac onog šta radite.”

189Tad su ga porekli, pa ih je spopala kazna Dana tame. Uistinu, to je bila kazna Dana strahovitog

190Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisu vjernici

191A uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni, Milosrdni

192I uistinu, to je Objava Gospodara svjetova

193Spušta ga Duh pouzdani

194Na srce tvoje, da budeš od opominjača

195Na jeziku arapskom, jasnom

196I uistinu, on je u zeburima ranijih

197Zar im nije znak (to) što ga znaju učeni sinovi Israilovi

198A da smo ga objavili nekom od stranaca

199Pa im ga čitao, ne bi bili u njega vjernici

200Tako to uvlačimo u srca zločinaca

201Neće vjerovati u njega, dok ne vide kaznu bolnu

202Pa doći će im iznenadno, a oni neće opaziti

203Tad će govoriti: “Hoće li nam se odložiti?”

204Pa zar kaznu Našu požuruju

205Pa zar nisi vidio, ako im damo da uživaju godinama

206Zatim im dođe ono čime im se prijetilo

207Neće im koristiti ono šta uživaju

208I nismo uništili nijedan grad, a da on nije imao opominjače

209Opomenom, a nismo zalimi

210I nisu ga spustili šejtani

211I ne dolikuje im, niti mogu

212Uistinu, oni su od prisluškivanja odvojeni

213Zato ne prizivaj uz Allaha boga drugog, pa da budeš od kažnjenih

214I upozoravaj rodbinu svoju najbližu

215I spusti krilo svoje onom ko te slijedi od vjernika

216Pa ako te ne poslušaju, tad reci: “Uistinu, ja sam slobodan od onog šta radite.”

217Pa pouzdaj se u Moćnog, Milosrdnog

218Onog koji te vidi kad stojiš

219I kretanje tvoje među onima koji čine sedždu

220Uistinu! On, On je Onaj koji čuje, Znalac

221Hoću li vas obavijestiti na koga se spuštaju šejtani

222Spuštaju se na svakog lažljivca, grješnika

223Koriste sluh, a većina njih su lažljivci

224A pjesnike - njih slijede zabludjeli

225Zar ne vidiš da oni u svakoj dolini lutaju

226I da oni govore ono što ne rade

227Izuzev onih koji vjeruju i čine dobra djela i spominju Allaha mnogo, i brane se nakon što im se učini zulm. A saznaće oni koji čine zulm, kojem povratištu se vraćaju