23. El-Muminun

1Doista, uspjet će vjernici

2Oni koji su u salatima svojim skrušeni

3I oni koji su od besmisla odvraćeni

4I oni koji su zekata davaoci

5I oni koji su furudža svojih čuvari

6Izuzev od žena svojih ili onog šta posjeduju desnice njihove - tad oni uistinu neće biti prekoreni

7Pa ko traži iza toga, pa ti takvi su prestupnici

8I onih koji su emaneta svojih i ugovora svojih pazitelji

9I onih koji su salata svojih čuvari

10Ti takvi su nasljednici

11Koji će naslijediti Firdews. Oni će u njemu biti vječito

12A doista smo čovjeka stvorili od ekstrakta gline

13Zatim ga smjestili (kao) kap sjemena u boravište čvrsto

14Potom kap sjemena stvorili zakvačkom, pa zakvačak stvorili grudom mesa, pa grudu mesa stvorili kostima, pa zaodjenuli kosti mesom, zatim ga sazdali stvorenjem drugim. Pa blagoslovljen neka je Allah, Najbolji od stvoritelja

15Zatim ćete uistinu vi, poslije toga biti mrtvaci

16Potom ćete uistinu vi na Dan kijameta biti podignuti

17A doista smo iznad vas stvorili sedam putanja, i nismo Mi prema stvaranju nehajni

18I spuštamo s neba vodu po mjeri, pa je smještamo u Zemlju. I uistinu, Mi smo za odvođenje njeno Kadri

19Pa smo njome za vas sazdali vrtove palmi i grožđa. Imate vi u njima mnogo voća i od njega jedete

20I drvo - niče iz Gore Sinajske, daje ulje i začin za one koji jedu

21A uistinu, vi imate u stoci ibret. Napajamo vas od onog što je u trbusima njihovim. I imate vi u njima koristi mnoge, i od njih jedete

22I na njima i plovilima se transportujete

23A doista smo poslali Nuha narodu njegovom, pa reče: “O narode moj! Obožavajte Allaha, nemate vi drugog boga sem Njega. Pa zar se ne bojite?”

24Tad velikani koji nisu vjerovali, iz naroda njegovog rekoše: “Ovo je samo smrtnik sličan vama, želi da se istakne nad vama. A da je htio Allah, sigurno bi spustio meleke. Nismo za ovo čuli od naših očeva ranijih

25On je samo čovjek u kojem je ludost, zato ga promatrajte neko vrijeme.”

26(Nuh) reče: “Gospodaru moj! Pomozi mi zato što me poriču.”

27Tad mu objavismo: “Pravi lađu pred očima Našim i objavi Našoj. Pa kad dođe naredba Naša i šikne peć, tad ukrcaj u nju od svake vrste dvoje, i porodicu svoju, izuzev onog od njih kome je prethodila riječ. I ne obraćaj mi se za one koji su zulm činili. Uistinu, oni će biti potopljeni

28Pa kad se smjestiš ti i ko je s tobom na lađu, tad reci: “Hvala neka je Allahu koji nas je spasio od naroda zalima

29I reci: ’Gospodaru moj! Spusti me na spustište blagoslovljeno, a Ti si od onih koji spuštaju, Najbolji.”

30Uistinu, u tome su znaci, i doista smo bili Iskušavatelji

31Zatim smo poslije njih stvorili pokoljenje drugih

32I poslali među njih poslanika od njih: “Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog boga sem Njega. Pa zar se ne bojite?”

33I uglednici iz naroda njegovog koji nisu vjerovali i poricali susret Ahireta, a raskalašili smo ih u životu Dunjaa, rekoše: “Ovo je samo smrtnik sličan vama, jede od onog šta jedete i pije od onog šta pijete

34A ako poslušate smrtnika sličnog vama, uistinu ste tad gubitnici

35Da li vam obećava da ćete vi kad umrete i budete prah i kosti - da ćete vi biti izvedeni

36Daleko je daleko šta vam se obećava

37To je samo naš život dunjalučki; umiremo i živimo; a nećemo mi biti podignuti

38On je samo čovjek, izmišlja o Allahu laž, a nećemo mi njemu biti vjernici.”

39Reče: “Gospodaru moj! Pomozi mi, jer me poriču.”

40(Allah) reče: “Zakratko će sigurno postati pokajanici.”

41Pa je spopao njih krik s pravdom, te smo ih smećem učinili. Pa daleko neka je narod zalima

42Zatim smo poslije njih stvorili pokoljenja druga

43Neće preteći nijedna umma rok svoj, niti će odložiti

44Zatim smo slali poslanike Naše redom. Kad god bi ummetu došao poslanik njihov, porekli bi ga, pa smo činili da oni slijede jedni druge i činili ih pričama. Pa daleko bio narod (onih koji) ne vjeruju

45Zatim smo poslali Musaa i brata njegovog Haruna sa znakovima Našim i autoritetom očitim

46Faraonu i velikanima njegovim, pa su se uzoholili i postali narod nadmenih

47Pa rekoše: “Zar da vjerujemo dvojici smrtnika sličnih nama, a narod njih dvojice nama su robovi?”

48Pa su porekli njih dvojicu i bili od uništenih

49I doista, dali smo Musau Knjigu, da bi se oni uputili

50I učinili smo sina Merjeminog i majku njegovu, znakom, i sklonili njih dvoje na brežuljak sa boravištem i izvorištem

51O poslanici! Jedite od dobrih stvari i činite dobro. Uistinu! Ja sam o onom šta radite Znalac

52I uistinu, ova umma vaša, je umma jedna! - a Ja sam Gospodar vaš, zato se bojte Mene

53Pa su rastrgali stvar svoju na komade. Svaka se stranka raduje s onim šta je kod njih

54Zato ih ostavi u zbunjenosti njihovoj neko vrijeme

55Računaju li da tim što im pružamo imetak i sinove

56Žurimo njima u dobrim djelima? Naprotiv, ne opažaju

57Uistinu, oni koji su iz bojazni prema Gospodaru svom brižni

58I oni koji u ajete Gospodara svog vjeruju

59I oni koji Gospodaru svom ne pridružuju

60I oni koji daju šta daju - a njihova srca bojažljiva što će oni Gospodaru svom biti povratnici

61Takvi žure u dobrim djelima, i oni su u njima prethodnici

62I ne opterećujemo dušu, osim mogućnošću njenom. A kod Nas je Knjiga, govori s Istinom, i njima se zulm neće učiniti

63Naprotiv, srca njihova su u zbunjenosti o ovom i oni imaju poslove mimo toga koje oni rade

64Dok, kad raskalašene njihove kaznimo kaznom, gle: oni će kukati

65Ne kukajte Danas! Uistinu, vi od Nas nećete biti pomognuti

66Doista, bili su vam ajeti Moji učeni, pa ste na petama svojim odstupali

67Oholi; o njemu ste noću naklapali

68Pa zašto ne razmisle o Riječi? Ili im je došlo šta nije dato očevima njihovim pređašnjim

69Zar ne prepoznaju Poslanika svog, pa su oni poricatelji njegovi

70Zar govore: “U njemu je ludilo?” Naprotiv, donio im je Istinu; a većina njih su mrzitelji Istine

71A ako bi Istina slijedila strasti njihove, sigurno bi došlo do fesada nebesa i Zemlje i onog ko je u njima. Naprotiv, donijeli smo im Opomenu njihovu, pa su oni od Opomene svoje odvraćeni

72Zar od njih tražiš nadoknadu? Pa naknada Gospodara tvog je najbolja; a On je Najbolji od opskrbljivača

73A uistinu, ti ih pozivaš putu pravom

74I uistinu, oni koji ne vjeruju u Ahiret, s puta su skrenuli

75I kad bismo im se smilovali i otklonili šta je s njima od nevolje, sigurno bi ustrajali u pretjeranosti svojoj, lutajući

76I doista smo ih dograbili kaznom, pa se ne pokoravaju Gospodaru svom, niti se ponizuju

77Dok, kad im otvorimo kapiju kazne žestoke, gle: oni će u njoj biti očajnici

78A On je Taj koji vam je sazdao sluh, i vidove i srca. Malo što zahvaljujete

79I On je Taj koji vas je rasuo po Zemlji, i Njemu ćete biti sabrani

80I On je Taj koji oživljava i umrtvljuje i Njegova je izmjena noći i dana. Pa zar nećete shvatiti

81Čak govore slično šta su govorili raniji

82Govorili su: “Hoćemo li kad umremo i budemo prašina i kosti, uistinu mi biti podignuti

83Doista, obećano nam je ovo, nama i očevima našim od ranije. Ovo su samo priče ranijih.”

84Reci: “Čija je Zemlja i ko je na njoj, ako znate?”

85Reći će: “Allahova.” Reci: “Pa zar se nećete poučiti?”

86Reci: “Ko je Gospodar nebesa sedmerih i Gospodar Arša veličanstvenog?”

87Reći će: “Allahovo je!” Reci: “Pa zar se ne bojite?”

88Reci: “Ko je taj u čijoj ruci je vlast svake stvari, i On štiti, a nema zaštite od Njega, ako znate?”

89Reći će: “Allahovo je!” Reci: “Pa otkud ste opsihreni?”

90Naprotiv, donijeli smo im Istinu, a uistinu, oni su lašci

91Nije uzeo Allah nikakvo dijete i nema uz Njega nikakva boga. Tad bi sigurno svaki bog nestao s onim šta je stvorio, i sigurno bi se neki od njih uzdizali nad drugima! Slavljen neka je Allah nad onim šta pripisuju

92Znalac nevidljivog i vidljivog! Pa uzvišen neka je nad onim šta pridružuju

93Reci: “Gospodaru moj! Ako ćeš mi pokazati čime im se prijeti

94Gospodaru moj, tad me ne smjesti među narod zalima.”

95A uistinu, Mi da ti pokažemo čime im prijetimo - Moćni smo

96Odbij zlo s onim šta je najbolje. Mi smo Najbolji znalac onog šta pripisuju

97I reci: “Gospodaru moj! Tražim zaštitu u Tebe od poticanja šejtana

98I tražim zaštitu u Tebe Gospodaru moj, da uz mene ne prisustvuju.”

99Dok, kad jednom od njih dođe smrt, kaže: “Gospodaru moj! Povrati me

100Da bih ja radio dobro u onom šta sam ostavio!” Nikako! Uistinu, to je riječ čiji je on govornik. A ispred njih je berzeh do Dana kad će podignuti biti

101Pa kad se puhne u sur, tad Tog dana među njima neće biti srodstava, niti će se raspitivati

102Pa onaj čije mjere budu teške, pa ti takvi će biti uspješni

103A onaj čije mjere budu lahke, pa to su oni koji su izgubili duše svoje, u Džehennemu će vječno biti

104Vatra će pržiti lica njihova, a oni će u njoj biti iskeženi

105“Zar vam nisu bili ajeti Moji učeni, pa ste ih poricali?”

106Reći će: “Gospodaru naš! Savladala nas je nesreća naša i bili smo narod zabludjelih

107Gospodaru naš! Izvadi nas iz nje! Pa ako bismo se povratili, tad bismo mi uistinu bili zalimi.”

108(Allah) će reći: “Gubite se u nju, i ne govorite Mi.”

109Uistinu! Bila je skupina robova Mojih, govorili su: “Gospodaru naš! Vjerujemo, zato nam oprosti i smiluj nam se, a Ti si Najbolji od milostivih.”

110Tad ste ih uzimali ruglom, dok nisu učinili da zaboravite sječanje na Mene, a njima ste se ismijavali

111Uistinu! Ja sam ih nagradio Danas što su bili strpljivi, jer oni, oni su pobjednici

112(Allah) će reći: “Koliko ste ostali na Zemlji, računajući godine?”

113Reći će: “Ostali smo dan ili dio dana. Ta pitaj one koji su brojali!”

114(Allah) će reći: “Ostali ste samo malo, kad biste znali!”

115Pa zar računate da smo vas stvorili zaludno i da vi Nama nećete biti povraćeni

116Pa uzvišen neka je Allah, Vladar, Istinski! Nema boga osim Njega, Gospodara Arša plemenitog

117A ko uz Allaha priziva boga drugog - nema on dokaza za to - pa samo je obračun njegov kod Gospodara njegovog. Uistinu! Nevjernici neće uspjeti

118I reci: “Gospodaru moj! Oprosti i smiluj se, a Ti si Najbolji od milosrdnih!”