21. Al-Anbijaa

1Približava se ljudima obračun njihov, a oni u nemaru odvraćeni

2Nije im došla nijedna nova opomena od Gospodara njihovog, a da je nisu slušali i oni se zabavljali

3Opuštenih srca svojih. A oni koji čine zulm kriju sašaptavanje: “Je li ovo samo smrtnik sličan vama? Pa zar ćete ići sihru, a vi vidite?”

4Reče: “Gospodar moj zna govor na nebu i Zemlji, a On je Onaj koji čuje, Znalac.”

5Šta više, govore: “Zbrkani snovi, šta više izmišlja ga, šta više on je pjesnik. Pa neka nam donese znak kao što su slati raniji.”

6Nije prije njih vjerovao nijedan grad kojeg smo uništili. Pa zar će oni vjerovati

7A prije tebe smo slali samo ljude kojima smo objavljivali, ta pitajte sljedbenike Opomene, ako ne znate

8I nismo ih učinili tijelima (koja) ne jedu hranu, i nisu bili besmrtnici

9Zatim smo im obistinili obećanje, te spasavali njih i koga smo htjeli, a uništavali razuzdane

10Doista, objavili smo vam Knjigu, u njoj je zikr vaš. Pa zar ne razumijete

11A koliko smo gradova smrskali koji su bili zulumčarski i stvorili poslije njih narode druge

12Pa pošto bi osjetili silu Našu, gle! oni iz njih bježe

13“Ne bježite i vratite se onom u čemu ste uživali i nastambama vašim, da biste bili pitani.”

14Rekli bi: “O teško nama! Uistinu, mi smo bili zalimi.”

15Pa nije prestajalo to njihovo zazivanje dok ih ne bismo učinili pokošenim, ugaslim

16I nismo stvorili nebo i Zemlju i šta je između njih igrajući se

17Da smo željeli da uzmemo zabavu, sigurno bismo to uzeli od Nas - nismo bili (toga) činitelji

18Naprotiv, bacamo Istinu na neistinu, pa je poništava, tad gle: ona nestala. A jao vama zbog onog šta pripisujete

19I Njegov je ko je na nebesima i Zemlji. A koji su kod Njega, ne ohole se prema obožavanju Njegovom, niti umaraju

20Slave (Ga) noću i danju, ne malaksavaju

21Zar uzimaju bogove od Zemlje koji proživljuju

22Da ima na njima bogova osim Allaha, sigurno bi bili u neredu. Pa slava neka je Allahu, Gospodaru Arša, nad onim šta pripisuju

23Neće biti pitan za ono što čini, a oni će biti pitani

24Zar mimo Njega uzimaju bogove? Reci: “Donesite dokaz vaš.” Ovo je opomena onom ko je sa mnom i opomena onog ko je bio prije mene.” Naprotiv, većina njih ne zna Istinu, pa su oni odvraćeni

25I nismo prije tebe poslali nijednog poslanika, a da mu nismo objavili: “Nema boga osim Mene”, zato Mene obožavajte

26I govore: “Milostivi je uzeo dijete.” Slava Njemu! Naprotiv, robovi su (to) cijenjeni

27Ne pretiču Ga govorom, i oni po naredbi Njegovoj rade

28Zna šta je pred njima i šta je iza njih. I neće (oni) posredovati, izuzev za onog s kim bude zadovoljan. A oni od straha pred Njim strepe

29A ko od njih kaže: “Uistinu, ja sam bog pored Njega”, pa tog takvog ćemo platiti Džehennemom. Tako plaćamo zalime

30Zar oni koji ne vjeruju ne vide da su nebesa i Zemlja bili zatvorena (cjelina), pa smo ih rastrgali. A od vode smo načinili svaku živu stvar. Pa zar neće vjerovati

31I načinili smo na Zemlji stabilne planine, da se s njima ne potresa, i načinili na njoj široke puteve, da bi se oni uputili

32I učinili smo nebo svodom zaštićenim; a oni su od znakova njegovih odvraćeni

33I On je Taj koji je stvorio noć i dan i Sunce i Mjesec: Sve u orbiti plovi

34I nismo dali smrtniku prije tebe besmrtnost. Pa hoće li, ako umreš, tad oni biti besmrtni

35Svaka duša biće kušalac smrti. A iskušavamo vas zlom i dobrim, ispitivanjem, i Nama ćete biti povraćeni

36A kad te vide oni koji ne vjeruju, samo te uzimaju ruglom: “Je li ovo onaj koji spominje bogove vaše?” A oni su na spomen Milostivog nevjernici

37Čovjek je stvoren od žurbe. Pokazat ću vam znakove Svoje, zato Me ne požurujte

38I govore: “Kad će ovo obećanje, ako ste istiniti?”

39Kad bi znali oni koji ne vjeruju (vrijeme) kad neće od lica svojih otkloniti vatru, niti s leđa svojih, niti će oni biti pomognuti

40Naprotiv, doći će im iznenada, pa će ih preneraziti. Tad to neće moći odbiti, niti će im se odložiti

41A doista se izrugivalo poslanicima prije tebe, pa je one od njih koji su se rugali, pogodilo ono čemu su se rugali

42Reci: “Ko vas štiti noću i danju od Milostivog?” Naprotiv, oni su od spominjanja Gospodara svog odvraćeni

43Zar oni imaju bogove koji će ih zaštititi mimo Nas? Neće moći pomoći dušama svojim, niti će oni od Nas biti odbranjeni

44Naprotiv, dali smo da uživaju ovi i očevi njihovi, dok im nije odužio život. Pa zar ne vide da Mi dolazimo Zemlji, umanjujući je s krajeva njenih? Pa zar će oni biti pobjednici

45Reci: “Samo vas opominjem Objavom.” A gluhi ne čuju poziv, kad se opominju

46A da ih dotakne dašak kazne Gospodara tvog, sigurno bi rekli: “O teško nama! Uistinu, mi smo bili zalimi.”

47I postavićemo mjerila pravde na Dan kijameta, pa se duši neće učiniti zulm nimalo. I ako bude težine zrnca gorušice, iznijet ćemo ga. I dovoljni smo Mi Obračunci

48I doista smo dali Musau i Harunu furkan i svjetlo, i Opomenu za bogobojazne

49One koji se boje Gospodara svog tajno, a oni su zbog Časa brižni

50A ova Opomena koju smo spustili, blagoslovljena je, pa zar ćete vi biti njeni poricatelji

51I doista smo Ibrahimu dali ispravnost njegovu ranije i bili smo o njemu Znalci

52Kad reče ocu svom i narodu svom: “Šta su ovi kipovi, ovi kojima ste vi privrženi?”

53Rekoše: “Našli smo očeve svoje, njihove obožavatelje.”

54Reče: “Doista ste vi i očevi vaši bili u zabludi očitoj.”

55Rekoše: “Jesi li nam donio Istinu, ili si ti od zabavljača?”

56Reče: “Naprotiv, Gospodar vaš je Gospodar nebesa i Zemlje, Onaj koji ih je stvorio; a ja sam za to od svjedoka

57I tako mi Allaha, sigurno ću splanirati (nešto) protiv idola vaših, nakon što se okrenete vrativši se.”

58Tad ih je učinio komadićima, izuzev velikog njihovog, da bi se njemu vratili

59Rekoše: “Ko ovo učini bogovima našim? Uistinu, on je od zalima.”

60Rekoše: “Čuli smo mladića, spominje ih; on se zove Ibrahim.”

61Rekoše: “Pa dajte ga pred oči ljudi, da oni svjedoče.”

62Rekoše: “Jesi li ti ovo učinio bogovima našim o Ibrahime?”

63Reče: “Naprotiv, učinio je to najveći njihov, ovaj, ta pitajte ih ako mogu da govore.”

64Tad se povratiše dušama svojim, pa rekoše: “Uistinu, vi, vi ste zalimi.”

65Zatim oboriše glave svoje: “Doista znaš, ovi ne govore.”

66(Ibrahim) reče: “Pa zar obožavate mimo Allaha ono šta vam nimalo ne koristi, niti vam šteti

67Jao vama i onom što obožavate mimo Allaha! Pa zar ne shvatate?”

68Rekoše: “Spalite ga i pomozite bogovima svojim, ako ste radini.”

69Rekosmo: “O vatro, budi hladnoća, i spas Ibrahimu!”

70I željeli su mu varku, pa smo njih učinili najvećim gubitnicima

71I spasili njega i Luta u zemlju koju smo blagoslovili svjetovima

72I podarili smo mu Ishaka, i Jakuba - unuka. A svakojeg smo učinili od dobrih

73I učinili smo ih imamima, (da) upućuju po naredbi Našoj, i objavili im činjenje dobrih djela, i obavljanje salata i davanje zekata. A bili su Naši obožavatelji

74A Lutu - dali smo mu sud i znanje i izbavili ga iz grada koji je činio gadosti. Uistinu, oni su bili narod zao, grješnici

75I dali smo da on uđe u milost Našu. Uistinu, on je bio od dobrih

76I Nuhu - kad je pozivao ranije, pa smo mu se odazvali, i spasili njega i porodicu njegovu od jada golemog

77I pomogli ga protiv ljudi koji su poricali ajete Naše. Uistinu, oni su bili narod zao, zato smo ih sve potopili

78I Dawudu i Sulejmanu - kad su njih dvojica sudili o usjevu, kad se u njemu noću napasao brav narodni; a bili smo suđenju njihovom Svjedoci

79Tad smo učinili da to razumije Sulejman. I svakojem smo dali sud i znanje. I potčinili smo brda (da) sa Dawudom slave (Allaha) i ptice; a bili smo Izvršioci

80I naučili smo ga proizvodnji pancira za vas, da vas zaštite od sile vaše. Pa jeste li vi zahvalni

81I Sulejmanu vjetar silan - puhao je po naredbi njegovoj prema onoj zemlji koju smo blagoslovili. A o svakoj stvari smo Znalci

82I neke šejtane koji su ronili za njega i radili posao pored toga, a bili smo njihovi Čuvari

83I Ejjubu - kad zovnu Gospodara svog: “Dotakla me je nevolja, a Ti si Najmilosrdniji od milosrdnih.”

84Tad smo mu se odazvali i otklonili šta je s njim bilo od nevolje. I dali smo mu porodicu njegovu, i slične njima uz njih milošću od Nas, i Opomenu za obožavatelje

85I Ismailu i Idrisu i Zul-kiflu; svaki je bio od strpljivih

86I dali smo da oni uđu u milost Našu. Uistinu, oni su od dobrih

87I Zun-nunu, kad ode srdit, tad je mislio da nećemo imati nad njim moć - pa je dozivao u tminama: “Nema boga osim Tebe, slava neka je Tebi! Uistinu, ja sam od zalima.”

88Tad smo mu se odazvali i izbavili ga iz jada. A tako spašavamo vjernike

89I Zekerijjaa - kad zovnu Gospodara svog: “Gospodaru moj! Ne ostavljaj me samog, a Ti si Najbolji od nasljednika.”

90Tad smo mu se odazvali i darovali mu Jahjaa, i osposobili mu ženu njegovu. Uistinu, oni su se natjecali u dobrim djelima i zazivali Nas dragovoljno i iz straha, i bili su Nama ponizni

91I onu koja je sačuvala ferdž svoj, pa smo udahli u nju od Duha Našeg, i učinili nju i sina njenog znakom za svjetove

92Uistinu, ova vaša umma, je umma jedna, a Ja sam Gospodar vaš, zato Mene obožavajte

93I rastrgali su stvar svoju između sebe. Svi su Nama povratnici

94Pa ko radi dobra djela, a on je vjernik, tad nema poricanja truda njegovog. A uistinu, Mi smo njegovi Pisari

95I zabrana je za naselje koje smo uništili, da se oni neće povratiti

96Dok, kad se pusti Jedžudž i Medžudž - a oni će se sa svake uzvisine spuštati

97I približi se obećanje istinito, tad gle: ukočeni pogledi onih koji nisu vjerovali. “O teško nama! Doista smo bili u nemaru prema ovom, šta više, bili smo zalimi.”

98Uistinu! Vi i ono što ste obožavali mimo Allaha, bićete gorivo Džehennema. Vi ćete biti ti koji ćete mu doći

99Da su ovi bili bogovi, ne bi mu došli. A svi će u njemu biti vječito

100Imaće oni u njemu hroptanje i oni u njemu neće čuti

101Uistinu, oni kojima je od Nas prethodilo najljepše - takvi će od njega biti otklonjeni

102Neće čuti ni najmanji šum njegov i oni će u onom šta zažele duše njihove vječno biti

103Neće ih brinuti strah najveći, a susretaće ih meleci: “Ovo je vaš Dan koji vam se obećavao”

104Dan kad savijemo nebo kao motanjem svitka za knjige. Kao što smo počeli prvo stvaranje, ponovićemo ga. Obećanje je na Nama. Uistinu, Mi ćemo biti Izvršitelji

105A doista smo zapisali u Zeburu nakon Opomene, da će Zemlju naslijediti robovi Moji dobri

106Uistinu, u ovom je poruka za narod obožavatelja

107I poslali smo te samo kao milost svjetovima

108Reci: “Samo mi se objavljuje da je Bog vaš Bog Jedini! Pa jeste li vi muslimani?”

109Pa ako se okrenu, tad reci: “Upozorio sam vas jednako, a ne znam da li je blisko ili daleko ono čime vam se prijeti

110Uistinu! On zna javni govor i zna šta krijete

111I ne znam: možda je to iskušenje za vas i uživanje do nekog vremena.”

112(Muhammed) reče: “Gospodaru moj! Presudi s Istinom.” A Gospodar naš je Milostivi, Onaj od kog se traži pomoć protiv onog što pripisujete